Šta se o BND-aferi prećutkuje? | Izbor iz štampe | DW | 07.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Šta se o BND-aferi prećutkuje?

BND afera bi mogla da se pretvori u bumerang sa daleko većim političkim posledicama, nego što je to bio slučaj 2013. Detalji afere moraju biti razjašnjeni pred parlamentom, komentariše nemačka štampa.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer izneo je svoja saznanja o saradnji nemačkih i američkih obaveštajnih agencija (BND i NSA). Pred komisijom Bundestaga on je tvrdio da „nije bilo obimnije saradnje“ sa američkom tajnom službom 2008. godine, u vreme kada je on bio šef kancelarkinog kabineta. De Mezijer je isključio mogućnost „privredne špijunaže“, jer na „spornoj listi“ nema nemačkih preduzeća.

Istovremeno, nemački nedeljni „Špigel“ objavljuje nova saznanja o aferi, navodeći da je vladu u Berlinu u međuvremenu ograničila saradnju sa američkom obaveštajnom agencijom NSA i da je o tome poslato zvanično obaveštenje američkim partnerima.

Geheimdienst-Kontrollgremium zur Spionageaffäre Thomas de Maiziere

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer nakon davanja izjave pred odborom Bundestaga

Angela Merkel pred dilemom

„Izgleda da je ipak moralo da dođe do toga da se i kancelarka Merkel barem delimično pobrine za rasvetljavanje afere u koju je umešana nemačka obaveštajna agencija BND. To doduše nema nikakve veze sa kritikama vicekancelara Zigmara Gabrijela. Afera sa prisluškivanjem narušila je neprikosnoveni imidž 'majke nemačke nacije', koja čini sve da zaštiti građane, preduzeća i prijatelje među šefovima drugih država“, komentariše Frankfurter rundšau. „Nemačka kancelarka bi donekle mogla da se suprotstavi narušavanju kredibiliteta, brzim i sveobuhvatnim informisanjem parlamenta, ali ne samo to: šefica vlade trebalo bi da doprinese i reformama u efektivnoj kontroli rada obaveštajnih službi. Ona to može, iako izgleda da se ponovo oslanja na kratko pamćenje birača. Na njima je, doduše, da taj plan osujete.“

Frankfurter algemajne cajtung ukazuje na otežani rad vladajuće koalicije. „Socijaldemokrate, zatečene između želje za vlašću i nedostatka perspektive, i dalje demonstriraju svoje nepoverenje. Angela Merkel je pred dilemom nakon što je na njen kabinet izvršen pritisak da objavi spisak pojmova za pretraživanje koji je BND sačinio po nalogu NSA. Da li treba narušiti nemačke interese i time saradnju sa američkim obaveštajnim agencijama dovesti na tanak led? Ili ih narušiti tako što pred parlamentarnom komisijom detalji afere neće biti rasvetljeni? Mogućnosti za manevrisanje zvaničnika poput ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera, šefa kancelarkinog kabineta Petera Altmajera i drugih, tokom jučerašnjeg (6.5.) svedočenja pred nadležnim parlamentarnim telom, došle su do krajnjih granica. Njihov kredibilitet doveden je u pitanje i pre svedočenja, nakon što su izneli tvrdnje da nisu znali za sporne liste.“

Pokornost, a ne suverenost

„NSA-afera je 2013. godine jednog ministra koštala funkcije – tada je šef kancelarkinog kabineta bio Ronald Pofala. U međuvremenu je NSA-afera prerasla u BND-skandal“, primećuje Sarbriker cajtung. „Međutim, ovoga puta bi se rasvetljavanje afere moglo da se pretvori u bumerang sa većim političkim posledicama. Ipak, skandal je još uvek daleko od toga da bude razjašnjen. Parlament i istražna komisija tek su na početku zadatka.“

„Opozicija je u pravu kada dovodi u pitanje odlaganje iznošenja argumenata o aferi u prisluškivanju iz poštovanja prema američkom savezniku“, piše Lauzicer rundšau. „Ili zbog pokušaja da se prikriju propusti vladinih zvaničnika i službi. Zbog toga je važno da sve političke snage izvrše pritisak da se BND-afera rasvetli. Jedino se transparentnošću može povratiti narušeno poverenje.“

Noje osnabriker cajtung u pitanje dovodi „držanje zvaničnika nemačke vlade“ u rasvetljavanju afere. „Nemačka vlada zaobilazi parlament i odbija da objavi spornu listu koju je BND dobio od američkih kolega. Navodno bi najpre Amerikanci trebalo da daju saglasnost. Suverenosti u tome nema, to pre ukazuje na pokornost. U najmanju ruku bi pred parlamentarnom komisijom moglo biti rasvetljeno da li su nemački obaveštajci dobijali instrukcije od NSA – jer što više detalja o ovom skandalu bude bilo otkriveno, to bolje. Svet bez špijuniranja je, u vremenima terorističkih pretnji, nezamisliv. Ali je podjednako važna i kontrola obaveštajnih službi. U protivnom bi bio prekršen zakon.“