Šta sa Rusijom? | Politika | DW | 10.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta sa Rusijom?

Merkel i Obama imaju različito mišljenje o odlučujućem pitanju – da li naoružati Ukrajinu? Ipak, nemačka kancelarka i američki predsednik naglašavaju transatlansko jedinstvo. To baš i ne ide zajedno, smatra Gero Šlis.

Uprkos razlikama u mišljenju o tome da li treba otvoriti mogućnost isporuke naoružanja Ukrajini ili ne, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Sjedinjenih američkih država Barak Obama demonstrativno su pokazivali jedinstvo na zajedničkoj konferenciji za štampu, tvrdeći da i dalje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nastupaju zbijenih redova. Nemačka kancelarka je diplomirala fiziku pa joj je važna preciznost, i morala bi da zna da su obe stvari – jedinstvo i razmimoilaženje – u isto vreme nemoguće. Ali političarki Angeli Merkel ne ostaje ništa drugo osim da se pripremi za slučaj da američki predsednik Ukrajini ipak isporuči hitno potrebno oružje.

Obama i Merkelova ne bi trebalo da se zavaravaju. Ruski predsednik odavno je primetio tu finu pukotinu u zapadnom savezu, Putin će znati kako to da iskoristi. Pokušaće da korak po korak udalji Amerikance i Evropljane. A američko-evropsko jedinstvo važnije je nego ikada. Ne samo u sukobu sa Rusijom, već i u borbi protiv „Islamske države“, u pregovorima o atomskoj energiji sa Iranom, u bliskoistočnom konfliktu, ili za smirenje situacije u Avganistanu.

Deutsche Welle Gero Schließ

Gero Šlis, DW

Retko kad je posle Drugog svetskog rata bilo toliko opasnih sukoba kao danas. Sloga i funkcionalni krizni menadžment skoro da su neka vrsta životnog osiguranja.

Sada je Angela Merkel na potezu

Obamine kritičare u zemlji to ne zanima. Njih predvodi stari tvrdolinijaš Džon Mekejn, i oni opet predstavljaju Obamu kao predsednika koji okleva da donese teške odluke, i koji posle Iraka i Sirije u još jednom konfliktu ohrabruje neprijatelje Amerike na sve drskije poteze. Nisu se ustručavali ni od toga da napadajući Angelu Merkel prvi put grubo napadnu nekog stranog državnika. U sve to su ukalkulisali da Evropljani i Amerikanci progovore o Ukrajini u različitom tonalitetu.

Ipak, sve ne mora otići predaleko. Angelu Merkel u Sjedinjenima američkim državama vide kao državnicu koja je Evropljane održala na okupu za vreme ukrajinske krize. Ona je vratila Nemačku na svetsku političku pozornicu. Njena uloga je presudna. Američki predsednik konačno ima broj telefona nekoga s kim može da porazgovara kada se u Evropi donose važne odluke, što je po Henriju Kisindžeru do sada nedostajalo. To je telefonski ured kancelarije Angele Merkel. To će, dugoročno gledano, impresionirati i američke kritičare Angele Merkel.

Da li postoji plan B?

Uprkos političkoj snazi, nemačka kancelarka je upravo u ovoj fazi konflikta posebno ranjiva. Njena diplomatska inicijativa je rizična. Obama je to ispoštovao. Nikako drugačije se ne može protumačiti njegova odluka da odgodi isporuke oružja Ukrajini, makar do završetka samita u Minsku. Ako samit propadne, pitanje naoružavanja Ukrajine će se svom težinom vratiti na sto. Mnogo toga govori da bi onda bilo potrebno uputiti jak, zajednički signal Putinu. Kada bi se potom, kao do sada, samo pomalo zaoštravale sankcije, to bi u Moskvi bilo shvaćeno kao znak slabosti. A i u pogledu humanitarne katastrofe koja je u Ukrajini na pomolu, ne bi bilo etički prihvatljivo da se radi kao do sada.

Naoružavanje – priznanje da je razum zakazao

Bez obzira da li se reagovalo mirno ili jako, ta reakcija mora biti deo nove strategije prema Rusiji. Kako se postaviti prema Putinu? Kako se postaviti prema zemlji koja reinterpretira posleratni poredak, koju je zahvatio talas nacionalizma i koja istovremeno odbija da se modernizuje? Čak i Angela Merkel, koja odlično poznaje ruske prilike, odavno priznaje da na to nema odgovor. Tako gledano, pitanje isporuke oružja Ukrajini, jeste u stvari izraz bespomoćnosti. Jer to bi bilo priznanje totalnog zakazivanja diplomatije i racionalnosti.