Šta posle Bečkog samita? | Evropa | DW | 27.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta posle Bečkog samita?

Konferenciju o privednim temama i evropskim perspektivama Zapadnog Balkana zasenila izbeglička kriza - Makedonija dobila hitnu pomoć u visini od milion evra. Potpisan sporazum o granici između BiH i Crne Gore.

Konferencijom o Zapadnom Balkanu, koja se u Beču održala u okviru Berlinskog procesa započetog pre godinu dana, dominirale su dve velike teme: aktuelna izbeglička kriza, te proces jačanja uzajamnih odnosa zemalja u regionu i saradnje u oblasti evropskih integracija i privrednih pitanja. Drugi dan samita obeležen je i tragičnom smrću oko pedest izbeglica, koji su se, kako prenose mediji, ugušili u kamionu krijumčara ljudima u austrijskom Burgenlandu, nedaleko od Beča. „Ta tragična vest je opomena da se, što se tiče izbegličke krize, rešenja moraju tražiti što brže i da pri tome moramo biti izuzetno solidarni“, rekla je tim povodom na završnoj konferenciji samita, nemačka kancelarka Angela Merkel.

U pogledu odnosa u regionu, evropski komesar Johanes Han istakao je važnost infrastrukturnih i saobraćajnih projekata, koji će, kako je rekao, da podstaknu privredu, te u daljem kontekstu da stabilizuju region i omoguće ljudima da uopšte ne osete želju i potrebu da napuste zemlju u kojoj su rođeni i odrasli. To će onda, dodao je Han, biti i doprinos delimičnom rešavanju izbegličke krize. „Godinu dana nakon početka Berlinskog procesa, imamo utisak da na Balkanu vlada jedna nova klima u kojoj je moguće realizovati projekte koji doprinose stabilizaciji regiona, te ljudima u njihovim zemljama daju perspektivu za budućnost. Na konferenciji smo realizovali nekoliko konkretnih projekata, i imam utisak da akteri na Balkanu u međuvremenu spremniji na kompromise, dogovori se postižu lakše“, rekao je Han.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, takođe je istakao važnost infrastruktirnih i transportnih projekata u regionu, ali i projekata za mlade. Projekti osmišljeni u okviru Berlinskog procesa daju mogućnost da se mladi ljudi bolje upoznaju i bolje razumeju. „Poboljšanje privredne klime i bolji odnosi među ljudima u regionu, osnova su za brži put zemalja regiona prema Evropskoj uniji“, rekao je Štajnmajer.

Konferenz Österreich Wien Balkan

Samit Zapadni Balkan EU, Beč, 27.08.2015.

Berlinski proces

Do 2018. godine planirano je ukupno pet samita ove vrste. Vezano za pomenute konkretne projekte, na konferenciji u Beču je potpisan Sporazum o granici između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji je prvi sporazum o razgraničavanju potpisan između država, nekadašnjih republika bivše SFRJ. „U zemljama zapadne Evrope, granični sporazumi kakav je postignut između BiH i Crne Gore se podrazumevaju, ali u zemljama koje su pre dvadeset godina bile u ratu, ovakvi dogovori imaju izuzetnu važnost i težinu“, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer. Intenzivno se razgovaralo i o izgradnji deonice autoputa Niš-Priština-Drač, a potpisana je i zajednička deklaracija o otvaranju kancelarije za saradnju mladih u regionu. Još nije jasno da li će ova kancelarija biti otvorena u Beogradu ili u Prištini.

Izbeglička kriza

Dobar deo konferencije posvećen je aktuelnoj izbegličkoj krizi. Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da će se na nivou Evropske Unije svakako raditi na definisanju kvota za svaku zemlju. „Kada to definišemo, onda ćemo videti koja od zemalja taj plan podržava, a koja ne, možda ćemo nakon toga o tome morati da raspravljamo, ali sam sigurna da ćemo naći zajedničko rešenje. Rešenje istovremeno moramo da tražimo i za trenutno pravni vakuum, što se najviše odražava na Srbiju i Makedoniju, ali je i to pitanje vezano za adekvatnu raspodelu izbeglica u svim zemljama“, rekla je Merkel.

Ministri spoljnih poslova Austrije i Nemačke, Sebastian Kurc i Frank Valter Štajnmajer, takođe su se založili za, kako su naveli, `evropsko rešenje` novonastale krize. „Iako u ovom trenutnku ovom krizom nije pogođeno svih 28 zemalja članica Evropske Unije, ovo jeste problem svih 28 članica. One zemlje koje u ovom trenutnu imaju najviše izbeglica neće moći da same sa tim izađu na kraj. Potrebna nam je poštena i ravnomerna raspodela izbeglica u zemljama Evropske Unije“, rekao je Štajnmajer.

Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastian Kurc izjavio je da je sada potrebno bolje zaštititi spoljne granice Evropske Unije, te da pojedinačna rešenja mogu predstavljati opasnost za evropsku ideju. „Neophodno je shvatiti da ovu krizu nijedna zemlja ne može reštiti sama, te da Evropa bez granica, unutar šengenskog prostora, može postojati samo na osnovu jakih spoljnih granica. Potrebno je angažovati se u samim zemljama iz kojih izbeglice dolaze, te obezbediti spoljnu granicu EU kao i poštenu raspodelu izbeglica u zemljama Evropske Unije“, rekao je Kurc.

Österreich Ivica Dacic und Nikola Poposki Westbalkan-Konferenz in Wien

Ivica Dačić i Nikola Poposki, Samit Zapadni Balkan EU, Beč, 27.08.2015.

Iz njegove perspektive, kao i iz perspektive ministara spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, apsurdno je i velika sramota da izbeglice beže iz jedne zemlje koja je članica EU u drugu zemlju koja to nije. Ministar Dačić kritikovao je da Evropa od Srbije zahteva nacrt plana za rešenje izbegličke krize u Srbiji, a da ga istovremeno ni ona sama nema. „Mi ćemo obaviti našu ljudsku dužnost i pružiti pomoć tim ljudima u nevolji, ali bi o njima zapravo morala da se brine Evropska Unija.“, rekao je Dačić. Na konferenciji u Beču je saopšteno da će zbog novonastale krize Evropska Unija Makedoniji hitno pružiti pomoć u visini od milion evra.

Od samita do samita

Osvrćući se na samit upošte, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, izjavio je da su ovakve konferencije važne i dobre, jer ističu zajednički duh i stvaraju dobru atmosferu, ali da ne smeju biti alibi za neodgovorno ponašanje vlada u vremenu između ovakvih konferencija. „Ovde imamo dobru atmosferu i zajedništvo, ali do kada? Do sledećeg problema, kada ćemo se opet baviti prošlošću i optuživati jedni druge. Moja želja je da ovakva atmosfera postane svakodnevna praksa, a ne da se vlade između konferencija ponašaju pubertetski i da se između konfrerencija vraćamo i još više ukopavamo u prošlost. Baviti se budućnošću zahteva puno više hrabrosti nego baviti se prošlošću“ rekao je Dačić.

Reklama