Šta očekivati od razgovora u Moskvi? | Politika | DW | 18.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta očekivati od razgovora u Moskvi?

Grupa „5+1“, koju čine Nemačka i pet članica Saveta bezbednosti s pravom veta, sastaje se u ponedeljak i utorak (18-19.6.) u Moskvi sa predstavnicima Irana. Od Teherana se zahteva da okonča obogaćivanje urana.

Težište je na preradi - obogaćivanju - uranijuma. Teheran tvrdi da ovo gorivo koristi samo u civilne svrhe, dok mnoge države trvde da Iran zapravo želi da dobije uranijum uz pomoć koga može da se napravi atomsko oružje. To bi trebalo da proveri Mađunarodna agencija za atomsku energiju IAEO, ali Iran joj ne dozvoljava neograničen pristup svojim nuklearnim postrojenjima.

O tim pitanjima pregovara takozvana grupa 5+1 (stalne članice Saveta bezbednosti i Nemačka). Ta grupa traži da iranska vlada omogući sveobuhvatne kontrole i prestane sa obogaćivanjem uranijuma na 20 odsto. To će biti i glavna tema razgovora u ponedeljak i utorak (18. i 19.6.2012.) u Moskvi.

Šta se očekuje od razgovora u Moskvi?

Ne previše. Posle prekida koji je trajao duže od godinu dana, pregovori su ponovo nastavljeni u Bagdadu i to bez konkretnih rezultata. Mediji prenose da grupa 5+1 nudi Iranu popuštanje sankcija uvedenih zbog atomskog programa Teherana. No, ni nemačka vlada ne računa da će u Moskvi doći do velikog napretka. Portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova rekao je: "U Bagdadu se ušlo u supstancijalne pregovore, a sada bi u Moskvi trebalo načiniti korake ka uspostavljanju poverenja."

Zašto nema saglasnosti?

Jedan od mogućih odgovora: jer je tema kompleksna. "Već i ugovor o neširenju atomskog oružja je ambivalentan", kaže Kristiajn Tušof, politolog Slobodnog univerziteta u Berlinu. Jer, tim ugovorom se zabranjuje vojno, ali dozvoljava civilno korišćenje nuklearne energije - a tu je teško povući granicu, pogotovo kada se radi o obogaćivanju uranijuma.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad u postrojenu Natan

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad u postrojenu Natan

Jedan drugi odgovor glasi: jer Iran i dalje radi na razvoju nuklearnog oružja. Doduše, Iran je za Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, ali to ne mora ništa da znači, kaže stručnjak za bezbednost Tušof: "Izlazak iz ugovora bi značio da automatski postaje teško sakriti takve aktivnosti".

Ima li dokaza da Iran želi da napravi atomsko oružje?

Nema. Doduše, obogaćivanje uranijuma je samo po sebi sumnjivo. "Nema smisla da Iran sam obogaćuje uranijum u okviru civilnog nuklearnog programa - tako nešto je predimenzionirano i veoma skupo", kaže Mihael Brzoska, direktor hamburškog Instituta za istržaivanje mira i bezbednosnu politiku. IAEO je u svom poslednjem izveštaju od novembra 2011 prenela ponešto o indicijama "aktivnosti koje su reelevantne za razvoj nuklearne bojev glave". I ponašanje Irana stvara nepoverenje: obogaćivanje uranijuma je dugo držano u tajnosti. Međunarodni inspektori trenutno nemaju pristup postrojenju Parhin, za koje se sumnja da je poslužilo kao mesto za testiranje nuklearnog detonatora. Satelitske slike daju povoda sumnjama da je tamošnje postrojenje srušeno da bi bili uništeni tragovi.

Zašto bi Iran uopšte pravio atomsko oružje?

Jedan razlgo za takav program bi bio strah od SAD, kaže Mihael Brzoska: "U Iraku se vidleo da su SAD spremne da intervenišu kada im se neka vlada ne dopada". Osim toga, iran je okružen atomskim silama; tu su Rusija, Izrael, Pakistan, Indija i Peta američka flota u Persijskom zalivu.

Da li je kompromis uopšte moguć?

Mihael Brzoska sa hamburškog Instituta za istraživanje mira veruje u pregovore kao put do rešenja - ukoliko Zapad načini krupnije ustupke Iranu: "Kada bi bio potpisan svaobuhvatni sporazum o kontrolama, Iranu bi moglo da se dozvoli da obogaćuje uranijum do stepena od 19,8 odsto." Doduše, tada bi Iran mogao da napravi atomsku bombu u roku od godinu dana, ali to bi se odmah saznalo. "To ni za koga nije optimalno rešenje, ali je najbolje u trenutnoj konstelaciji interesa", kaže Brzoska.

Preti li rat?

SAD već godinama redovno ukazuju da ne isključuju mogućnost napada, ali polažu na diplomatsko rešenje. Izraelska vlada je tokom proleća više puta nagovestila da priprema napada na iranska nuklearna postrojenja. Vojni stručnjaci nisu složni oko toga da li bi Izrael mogao da uspešno izvede takvu operaciju. S druge strane, svi su složni u oceni da bi u tom slučaju iranski nuklearni program bio samo unekoliko usporen. Posledice vojne akcije bi bile nesagledive. Prema pozivitnim scenarijima, u slučaju rata bilo bi malo civilnih žrtava a Iran bi se suzdržao od protivnapada; prema negativnim, rat bi se proširio na čitav region. No, niko ne zna tačno ni da li Izrael ozbiljno misli ili samo želi da podstakne međunarodnu zajednicu da izvrši veći pritisak na Iran.

Autori: Denis Štute / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković