Šta nam donosi nebo u ovoj godini | Mozaik | DW | 02.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šta nam donosi nebo u ovoj godini

Oni koji se profesionalno bave svemirom imaće mnogo „posla“ u 2014. godini. Doduše i amateri će kroz svoje teleskope, pa i golim okom moći da vide sjajnu Veneru i Mars i dva puna pomračenja Meseca.

Već 20. januara će Evropska svemirska agencija (ESA) probuditi svoj satelit Rozetu iz duboke hibernacije. Ovaj satelit je još 2004. poslat u poteru za kometama, pet puta je obleteo Sunce, ali na velikoj razdaljini tako da njegove solarne ćelije nisu mogle da prikupe dovoljno energije. Zbog toga je pre tri godine Rozeta „uspavana“, a sada bi trebalo da krene na svoj poslednji zadatak – da na putu oko Sunca godinu dana prati kometu Čurjumov-Gerasimenko. U novembru će specijalna kapsula biti spuštena na kometu kako bi ispitala njen sastav koji, kako se veruje, krije neke odgovore o počecima Sunčevog sistema pre 4,5 milijardi godina. Ovo je još jedna uzdanica astronoma u pokušajima da saznaju neke tajne o nastanku Zemlje i života na njoj.

U maju će nemački astronaut Aleksander Gerst putovati na Međunarodnu svemirsku stanicu gde će boraviti šest meseci. Već šest godina Nemačka nije imala astronauta koji se toliko zadržao u svemiru. Prethodno je to bio Tomas Rajter, koji sada rukovodi odeljenjem ESA za letove ljudi u kosmos.

Nove „svemirske“ sile

Mondmission China Landung Yutu Jade Hase

Kineski rover Zec od žada

Dve misije će se u septembru baviti Marsom. Nasina letelica MAVEN će ispitivati atmosferu komšijske planete, a tu negde će biti i Mangaljan – prva indijska misija do druge planete. To će poslužiti Indiji kao iskustvo u istraživanju svemira, a letelica će fotografisati Crvenu planetu i mapirati njenu površinu.

Kina se sletanjem svoje kapsule na Mesec u decembru već etablirala kao nova sila u istraživanju kosmosa. Letelica Čange-3, nazvana po mitološkoj boginji Meseca, prikupljaće podatke čitavu godinu i posmatrati svemir kroz sopstveni teleskop. Letelica je odnela i mali rover Jutu (u bukvalnom prevodu: Zec od žada) koji će do aprila ispitivati površinu oko mesta sletanja. Još nije jasno kakve poduhvate Peking krije u rukavu za ovu godinu. Veruje se da će poslati ljude na svemirsku stanicu Tjangong. Kina deluje na neki način izolovano, s obzirom da se Vašington i dalje protivi učešću ove zemlje u radu sa Međunarodnom svemirskom stanicom.

Pogledajte video 02:16
Trenutno na programu
02:16 min

Pogled u nebo

Evropski hobi-astronomi moraju da čekaju

Zabavno će biti i onima koji nebo posmatraju iz hobija. Poslednje nedelje marta Venera će biti u maksimalnoj zapadnoj elongaciji, što znači da će tada biti posebno dobro vidljiva i golim okom. Moći će da se uoči dva sata pre izlaska Sunca. Odmah zatim, početkom aprila, Mars će dostići najdalju tačku od Sunca i ukazati se posmatračima sa Zemlje blještav kakav već godinama nije bio. A 18. avgusta će iz naše perspektive Venera i Jupiter biti toliko blizu da će delovati kao jedan nebeski objekat.

Ova godina donosi dva potpuna pomračenja Meseca i dva delimična pomračenja Sunca. Prvo potpuno pomračenje Meseca će 15. aprila moći da se posmatra iz Australije, Pacifičkog prostora, Severne i Južne Amerike. Evropski ljubitelji neba baš nemaju sreće jer će ih zaobići i drugo pomračenje 8. oktobra. Opet će moći da se posmatra iz Australije, Pacifika, Severne Amerike i delova Istočne Azije. Mesec će prvi put delimično zakloniti Sunce 29. aprila što će biti vidljivo iz Australije i sa Antarktika, pa onda ponovo 23. oktobra u čemu će uživati posmatrači iz Severne Amerike i sa krajnjeg istoka Rusije.

Autor: Dirk Lorencen / nr
Odg. urednik: Jakov Leon

Audio i video

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.