Šta mi znači fakultetska diploma u vreme pandemije? | Evropa | DW | 31.03.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Šta mi znači fakultetska diploma u vreme pandemije?

Zbog pandemije korone situacija za mnoge mlade ljudi koji su sada završili fakultete prilično je teška. Mnogi ne mogu da nađu posao, na retke konkurse stigne gomila molbi. A možda će ih baš to osnažiti?

Ester Džardim iz vremena kada je tražila posao

Ester Džardim iz vremena kada je tražila posao

Žordi Batlo iz Barselone ima 24 godine i poslednjih meseci poslao je na stotine molbi za posao. Zvuči pomalo distancirano kad o tome priča, kao da pokušava da se zaštiti. „Prestao sam da brojim“, kaže mladić.

Odbijaju ga i to je već postala mučna rutina za diplomiranog inženjera. „To što kompanije nisu zainteresovane daje mi osećaj da se ne računa ništa što sam uradio“, kaže Batlo. Nakon što je u julu 2020. odbranio master na Poslovnoj školi u Madridu, odradio je kratku praksu i – sada je bez posla.

Stopirana zapošljavanja zbog korone

Batlo je jedan o miliona mladih u čitavoj Evropi koji moraju da se bore za posao na prenatrpanom tržištu rada. Prema Eurostatu, Zavodu za statistiku Evropske unije, trenutno je nezaposleno oko 17 procenata mladih. To je iše nego dvostruko od opšte stope nezaposlenosti u EU.

Žordi Batlo traži posao

Žordi Batlo traži posao

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u oktobru 2020. upozorila je da će čitava jedna generacija u Evropi ostati zanemarena. U pandemiji nije stopirano samo zapošljavanje, već su sve češća i otpuštanja. Pravi cunami molbi za posao preplavljuje retke konkurse koji se otvaraju.

Broj molbi „brzo se povećao“

Hiljadu i po kilometara od Barselone, u svojoj dečijoj sobi u Dablinu, sedi Džordžija Berns. Ona ima 23 godine i od kada je odbranila master na Univerzitetskom koledžu u Londonu muče je iste brige kao i Batla. „Kada sam počela master, mislila sam: ‘Ok, dobiću posao čim dobijem diplomu’. Ali, onda je stigla pandemija i sada sam na praksi i – minimalcu.“

Žordi iz Barselone je uveren da je mladima koji su završili fakultete postalo nedostižno da pronađu posao. „Za svako slobodno radno mesto prijavi se dvostruko više ljudi nego obično. Čak i za početničke poslove prijavljuju se osobe sa dve i tri godine radnog iskustva.“

To su uočili i poslodavci. „Broj molbi za zaposlenje se masovno povećao“, kaže za DW Oliver Cišek iz „Dilojt Dojčland“. Ta konsalting-kompanija je u jesen 2020. dobila 42 odsto više prijava nego godinu dana ranije. Cišek kaže da su njihove kancelarije u čitavoj Evropi isto tako preplavljene aplikacijama.

Kada se psihičko stanje pogoršava

Teška potraga za odgovarajućim poslom utiče i na raspoloženje. Prema istraživanjima iz 2020. Međunarodne organizacije za rad i Evropskog foruma mladih, oko 50 odsto mladih pokazuje znake straha i depresije.

I Džordžiji iz Dablina sve teže pada beznađe. Šetnja sa prijateljima, koji su takođe u potrazi za poslom, za nju je neka vrsta emocionalnog sidra. „Zaista pomaže kad imaš nekog ko te razume“.

Eksperti su uvereni da će problemi mlade generacije ostaviti dugoročne posledice. „Poruka koju dobijamo glasi: biće sve u redu. Ali, rizik da čitava jedna generacija bude izgubljena nije samo privremen“, kaže za DW Silja Markula, predsednica Evropskog foruma mladih, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu. Ona strahuje da bi prihodi mladih dugoročno mogli da se smanje. A mogao bi takođe da se smanji i njihov optimizam.

Pronaći nove ideje u krizi

Ester Džardim iz Londona diplomirala je 2009, u sred globalne finansijske krize. Ona ima razumevanja za diplomce u pandemiji. Međutim, kada se osvrne na sopstvenu priču, vidi i prednosti koje diploma može da donese tokom ekonomskog pada.

Kada je Džardim na Badnje veče 2010. odbijena na jednom konkursu, odlučila je da uradi nešto radikalno. Sa tablom na grudima koračala je gore-dole po londonskoj poslovnoj četvrti Haj Holborn. Na tabli je napisala najimpresivnije podatke iz svog CV: diploma britanskog elitnog univerziteta i praksa. Kao i to da traži posao.

Ta akcija donela joj je oko 30 intervjua, kao i posao u jednoj velikoj britanskoj PR-agenciji. Ona je uverena da, zahvaljujući društvenim mrežama, takve akcije sada više nisu neophodne da bi se pobudila pažnja poslodavaca. „Društvene mreže su zaista ukinule prepreke. Vi sada možete vrlo lako da pošaljete poruku najviše rangiranim ljudima u kompanijama“, kaže Džardim za DW.

Ona je, kaže, zahvalna za to što je prošla pre deset godina. „To me je nateralo da već na početku karijere naučim da budem fleksibilna. I naučila sam kako da se podignem.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.