Šta koči pregovore oko istočne Ukrajine? | Politika | DW | 15.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta koči pregovore oko istočne Ukrajine?

Na sastanku ministara spoljnih poslova u Berlinu nije došlo do napretka. Pregovori šefova država u Astani su odloženi. Uprkos međunarodnim naporima, put ka miru u istočnoj Ukrajini je blokiran.

Ove slike šokirale su Ukrajinu: žuti izrešeteni minibus. Sneg crven od krvi. U pucnjavi u blizini gradića Volnovaha u istočnoj Ukrajini (13.1.) život je izgubilo najmanje dvanaest civila: pet muškaraca i sedam žena. Predsednik Petro Porošenko je kasno uveče tog dana u televizijskom obraćanju, za napad okrivio pro-ruske separatiste. On ih je nazvao „teroristima“ i „neljudima“. Separatisti, ali i ruska vlada, optužuju Ukrajinu. To je „još jedan zločin ukrajinske vojske“, rekao je u sredu (14.1.) predstavnik Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi.

Incident se dogodio samo dan nakon što su u Berlinu propali mirovni pregovori, ministara spoljnih poslova Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske. Zbog toga je odložen sastanak šefova država i vlada iz četiri zemlje, koji je bio planiran da se održi danas (15.1.) u Astani, glavnom gradu Kazahstana.

Berlin Außenministertreffen zu Ukraine 12.01.2015

Diplomatski napori bez rezultata

Sve više žrtava uprkos primirju

Razgovori u Berlinu bili su fokusirani na implementaciju tzv. sporazuma iz Minska. U septembru, ukrajinska vlada i pro-ruski separatisti dogovorili su se o nekoj vrsti mirovnog plana za separatističke regione Donjeck i Lugansk. Međutim, ni jedna od 12 tačaka dogovorenih uz učešće Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Rusije se ne poštuje. Nema velikih ofanziva, kao tokom leta, ali se na nekoliko mesta i dalje vode borbe. Gotovo svakodnevno ginu vojnici, ali i civili. Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka sukoba u Ukrajini život je izgubilo 5.000 ljudi.

Dok su u Berlinu vođeni pregovori, separatisti su intenzivirali granatiranje ukrajinskih vojnika na aerodromu u Donjecku gde se borbe vode već osam meseci. Kontrolni toranj se srušio.

U ruševinama sada leže i diplomatski napori. Već oko godinu dana, Zapad, a posebno Nemačka, pokušava da pronađe političko rešenje za sukob u Ukrajini. Bilo je bezbroj rundi razgovora u različitim formatima: video-konferencije, telefonski razgovori ili direktni pregovori. Kompromis, međutim, još nije postignut.

Obe strane su, navodno, posvećene sporazumu iz Minska, ali se sve svodi na prazna obećanja. Ukrajinska vlada optužuje separatiste i Rusiju da ne žele da ispune neke od ključnih tačaka sporazuma. Tako je još uvek otvorena rusko-ukrajinska granica u dužini od preko 200 kilometara. U Kijevu kažu da tuda već mesecima u istočnu Ukrajinu stižu oružje i borci iz Rusije. Rusija to negira, ali priznaje prisustvo „dobrovoljaca“. OEBS izveštava o sve većem broju uniformisanih muškaraca i žena koji prelaze granicu, iz Rusije ka istočnim ukrajinskim teritorijama.

Ukraine Gefangenenaustausch zwischen Rebellen und Kiew 26.12.2014

Za sada jedino funkcioniše razmena zarobljenika

Protivno sporazumu iz Minska, separatisti su početkom novembra održali svoje „izbore“. Kijev je na to suspendovao zakon o de fakto autonomiji za delove istočne Ukrajine i zaustavio sve isplate plata i penzija. Jedina tačka sporazuma koja se uspešno sprovodi jeste razmena zarobljenika. Ali čak i tu mora još nešto da se uradi – jer očigledno još uvek postoje stotine zarobljenika.

Separatisti žele političko priznanje

Iz perspektive separatista, najveći problem u pregovorima predstavlja linija razdvajanja. To je ruskoj novinskoj agenciji „Interfaks“ u Moskvi rekao Vladislav Dejnego, predstavnik samoproglašene „Narodne Republike Lugansk“. U Minsku je 19. septembra bila dogovorena „zona bezbednosti“ od 30 kilometara u kojoj ne bi smelo da bude teškog naoružanja, ali oružje je samo delimično povučeno. Separatisti su čak uspeli da uvećaju teritoriju koju kontrolišu. Kijev, međutim, insistira na toj „staroj“ liniji razdvajanja.

Još jedan kamen spoticanja jeste želja separatista da ih Kijev prizna kao „nezavisnu političku jedinicu“ – tako je to bar Dejnego formulisao. Međutim, Kijev najpre uopšte nije hteo kontakt da separatistima, kako im ne bi pridao značaj. Međutim, u Minsku su prevladali separatisti i Moskva: predstavnici Ukrajine i samoproglašenih „Narodnih republika“ sedeli su za istim stolom. Sada žele još više: političko priznanje. I Rusija je više puta na to ukazivala. Međutim, Kijev o toj tački ne želi da pregovara.

Približavanja nema na vidiku

Ukrajinski stručnjaci sumnjaju da separatisti zaista žele mir. „Izgleda da pokušaju da povećaju tenzije“, kaže za DW Oleksij Haran, profesor politike na kijevskoj akademiji „Mohila“, koji se upravo vratio iz istočne Ukrajine. „Rusija trenutno ne želi mir“, naglasio je za DW Bohdan Jaremenko, stručnjak za spoljnu politiku iz Kijeva. Stručnjaci i političari u Rusiji upućuju iste optužbe, ali protiv Ukrajine i Zapada. Nekakavo približavanje nije ni na vidiku.