Šta kaže statistika o izbeglicama i kriminalu | Politika | DW | 17.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Šta kaže statistika o izbeglicama i kriminalu

U poslednje dve godine je u Nemačkoj više od dva miliona ljudi podnelo zahtev za azil. Međutim, kakvi su statistički podaci o kriminalnim delima koja su počinili?

Kriminologe Professor Christian Pfeiffer (Imago/M. Stauffenberg)

Kristijan Fajfer

Pre dve sedmice u Bonu je silovana 23-godišnja devojka: osoba za koju se sumnja da je silovatelj je potražilac azila iz Gane. Takvi incidenti zajedno sa masovnim seksualnim napadima na žene u novogodišnjoj noći u Kelnu 2015. godine, povod su da se u medijima, ali i kod običnih građana, posumnja da je porast kriminala u Nemačkoj posledica sve većeg broja izbeglica. Da li je to zaista tako?

Povećan broj krivčnih dela čiji su počinioci izbeglice

U poslednjem izveštaju o kriminalu i imigraciji, Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA) govori o useljenicima i opisuje ih kao: potražioce azila, osobe koje su dobile azil, osobe koje su deo izbegličkog kontingenta ili žrtve građanskih ratova ili osobama koje nemaju pravo na boravak u Nemačkoj.

Prema navodima BKA, samo prošle godine je registrovano skoro 300.000 slučajeva u kojima je uhapšen najmanje jedan useljenik zbog sumnje da je počinio krivično delo. Iako je 2016. godine broj krivičnih dela u Nemačkoj ukupno bio manji, broj krivičnih dela koja su počinili useljenici je znatno povećan.

„Teško je uspostaviti direktnu vezu između izbeglica i povećanja krivičnih dela", kaže kriminolog i bivši ministar pravosuđa nemačke savezne zemlje Donja Saksonija Kristijan Fajfer. Ponašanje izbeglica često zavisi od njihovih šansi na ostanak u Nemačkoj. Zbog toga se neke grupe negativno izdvajaju. "To su na primer Severoafrikanci koji odmah po dolasku u Nemačku primećuju da nemaju šansi da ostanu. Često su frustrirani i ljuti i ponašaju se kao u novogodišnjoj noći u Kelnu". Ti ljudi su često pod velikim pritiskom da ostanu u Nemačkoj i zarađuju novac, bilo radeći na crno ili kroz krivična dela", kaže Fajfer.

On kaže da studija pokazuje da izbeglice iz Iraka i Sirije čine manje krivičnih dela jer ne žele da im to ugrozi šanse za dobijanje prava na boravak. Odbijeni zahtev za azil znači da nemaju pravo na kurs nemačkog jezika ili integracije. „Dakle, tu se javlja jedna vrsta klasnog društva među izbeglicama: jedni imaju dobre šanse, a drugi ne", objašnjava Fajfer.

Deutschland Kehl Grenze Polizei (picture-alliance/dpa/U. Deck)

Policija na oprezu

Mladi muškarci

Prema rezultatima jedne studije koja je objavljena 2010. godine, skoro 70 posto stanovništva u Nemačkoj je starije od 30 godina. Najveći deo izbjeglica koje su 2015. godine došle u Nemačku je starosne dobi između 14 i 30 godina. Dakle, ispod proseka. Fajfer navodi da je to normalna starosna dob za činjenje krivičnog dela. „Jedna manja grupa je ekstremno opasna u svim delovima sveta, a to su mladi između 14 i 30 godina. Oni su izvršioci 70 posto od ukupnog broja krivičnih dela".

Fajfer ističe i da 37 posto ukupnog broja izbeglica čine muškarci. To je jedan od razloga za povećan broj kriminalnih dela koja čine useljenici. „To objašnjava zašto je stopa kriminala kod Nemaca niža nego među  izbeglicama. Ovde su ljudi stariji i udeo žena je izuzetno velik", kaže Fajfer. Među ovim činjenicama se nalazi i razlog za više seksualnih napada.

Strani i domaći

Postoji opasnost da veza između izbeglica i kriminala dovede do "rasnog profajlinga", dakle da policija posebno kontroliše ljude na osnovu etničkih kriterijuma, izgleda ili imena. O tome je raspravljano početkom godine kada je policija u Kelnu podnela izveštaj o više stotina migranata iz Severne Afrike koji su se agresivno ponašali na glavnoj železničkoj stanici u Kelnu. Policija je imala skoro sve pod kontrolom i jedan deo osoba izdvojila od ostatka mase ljudi. „Policija mora preduzeti određene mere prema osumnjičenim i naravno registrovati činjenicu da te osobe pripadaju grupi ljudi koji se nalaze u ozbiljnoj kriznoj situaciji", kaže Fajfer.

Prema navodima Fajfera činjenice govore same za sebe: „Izbeglice nisu lošiji ljudi, ali su u socijalnim strukturama drugačije pozicionirani. Policijske statistike samo pokazuju ono što prijavljuju drugi ljudi. Veoma malo toga potiče od policije". Mora se napomenuti da su pritužbe na strance generalno češće nego pritužbe na domaće stanovništvo. „Ako Moric napadne Maksa, šanse da se to pojavi u izveštaju policije su 19 posto. Međutim, ako Mehmed napadne Maksa, onda je verovatnoća 29 posto", kaže Fajfer.