Šta će biti sa G7? | Politika | DW | 03.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Šta će biti sa G7?

Američki predsednik Donald Tramp odložio je samit grupe G7 za septembar, ili čak i za nakon izbora u SAD. Osim toga, on hoće da na sastanak pozove Rusiju i druge. Da li tu grupu još treba održavati u životu?

Naredni samit G7 sa liderima velikih zapadnih industrijskih zemalja trebalo je da bude veliki šou – američki predsednik Donald Tramp pozvao ih je u svoj golf-hotel na Floridi. Ali, bilo je internog otpora, i na kraju je korona osujetila njegove planove.

Sada sastanak želi da održi u septembru ili „možda posle izbora“. A voleo bi da pozove Rusiju, Južnu Koreju, Indiju i Australiju. Samo, da li uopšte vredi održavati takav oblik sastanaka?

EU protestuje

Pitanje je da li Tramp planira jednokratni poziv za Vladimira Putina i ostale ili je na svoju ruku odlučio da proširi grupu. Evropska unija već je protestovala protiv te samovolje: „Rusija je isključena dok ne promeni kurs“, kaže glavni diplomata EU Žozep Borelj.

-pročitajte još: Angela Merkel se zalaže za zbijanje redova

Od aneksija Krima 2014. Putin je isključen iz G8 – pa je otada grupa ponovo G7. Čine je SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Italija, Francuska i Nemačka. Evropska komisija ima status stalnog posmatrača.

Žozep Borel, visoki predstavnik EU, protestovao je zbog nedogovorenog proširenja formata G7

Žozep Borel, visoki predstavnik EU, protestovao je zbog nedogovorenog proširenja formata G7

Borelj upozorava da trajna promena i širenje grupe nije privilegija Sjedinjenih Država. Domaćini mogu da odrede dnevni red i pozovu goste koji mogu da pruže politički doprinos ili s kojima se žele dobri odnosi. Ali ako se želi trajno učešće Australije, Indije i drugih, o tome bi članovi G7 morali da glasaju. Pored toga, EU naziva G7 „važnim geostrateškim okvirom za međusobnu razmenu“. Da li je to tako?

Da li nam još uvek treba G7?

Kritika da ti samiti ne donose ništa, stara je koliko i sam format. Pozitivnih rezultata uglavnom nije bilo. Otkako je Tramp američki predsednik, izgleda da se samo radi o tome da se on spreči da demolira međunarodne institucije poput NATO, UN ili G7.

Donald Tramp i Emanuel Makron na samitu G7 u Bijaricu 2019.

Donald Tramp i Emanuel Makron na samitu G7 u Bijaricu 2019.

„Bio je to donekle koristan format u kome su se glavne industrijski razvijene države decenijama okupljale kako bi razgovarale o svojim najvažnijim pitanjima“, ocenjuje Džeremi Šapiro iz panevropskog trusta mozgova Evropski savet za spoljnu politiku. A širenje ne bi bilo ništa novo – od svog formiranja, koje je bilo odgovor na naftnu krizu sedamdestih, grupa je polako rasla, sve dok 1998. nije postala G8.

Vašington hoće da promeni prirodu G7, smatra Šapiro. „Osnovno pitanje nije Rusija, već Kina. Vašington želi da izgradi zajednički front sa drugim zemljama protiv Kine.“ Ekspert za spoljnu politiku tu pominje Henrija Kisindžera, jer, za vreme Hladnog rata, SAD i njen tadašnji državni sekretar za spoljne odnose, uspeli su da od Kine naprave neprijatelja Rusa. Sada žele da angažuju Rusiju kao saveznika protiv rastuće superiornosti Kine. Takva geopolitička logika ne dolazi nužno od samog predsednika, već od stratega u njegovom savetodavnom odboru.

-pročitajte još: Transatlantski (ne)prijatelji

Evropljani bi, naravno, imali pravo na veto na to ko će se pridružiti grupi. Ali ako SAD žele da prošire G7, zašto bi EU rekla „ne“ Australiji ili Južnoj Koreji? Ako sastanci ne budu baš vidljivo „anti-kineska koalicija“, onda je u interesu evropskih zemalja da učestvuju u strateškom savezu koji se bavi pitanjem Kine. „G7 bi u novoj formaciji ponovo mogao biti koristan“, zaključuje Šapiro.

Otkačite to!

Evropljani bi konačno trebalo da otkače G7, događaj o kome se uvek previše izveštava, a na kome se premalo odlučuje, kaže Šada Islam iz istraživačkog centra Prijatelji Evrope iz Brisela. „Zbog uspona Kine, Indije i Brazila vremena su se promenila. Vredni reporteri nastavili bi da dosadna saopštenja na samitu G7 prerađuju u vesti, ali zapravo nikoga nije briga.“

Politikološkinja Šada Islam smatra da je G7 relikt prošlosti

Politikološkinja Šada Islam smatra da je G7 relikt prošlosti

Protivnici globalizacije su možda verovali u neki mračni smisao tih sastanka, ali novinari bi uvek znali istinu – to je sve bio šou. „G7 je relikvija prošlosti – besmislena, bez uticaja i ne drži korak sa svetom koji se ubrzano menja, a koji je trenutno u problemu. Evropa bi trebalo da bude dovoljno hrabra da ’povuče vodu’“, kaže Islam.

Ni velika grupa G20 nije efikasan forum za donošenje odluka. Šada Islam ohrabruje EU da se uključi u nove grupe na različitim nivoima, da traži saradnju sa Asocijacijom nacija jugoistočne Azije (Asean) i afričkim organizacijama. „Okrenuti leđa G7 neće biti lako. Biti u elitnom i ekskluzivnom klubu donosi prestiž, a niko ne voli da se odriče privilegija. Ali, žurka je gotova“, kaže ta politološkinja.

Novi savez za Evropu

S obzirom na globalne izazove, Evropska unija bi trebalo da stvori potpuno novi savez, kaže Džudi Dempsi iz trusta mozgova Karnedži Evropa. Ideja o zajednici demokratija mogla bi da se oživi u većoj grupi, nekoj vrsti novog zapadnog saveza. Kao moguće partnere ona vidi Australiju, Kanadu, Japan, Novi Zeland, Južnu Koreju i neke afričke zemlje.

Umesto debatnog kluba, imao bi se novi politički savez, prožet trgovinskim sporazumima, vezanim za demokratske vrednosti i sa snažnim obavezama za zaštitu klime.

Takva nova alijansa trebalo bi da na dnevni red vrati i kontrolu oružja. Nakon kvazi kolapsa svih starih ugovora, sa Sjedinjenim Državama, Rusijom i drugima mora se pronaći put do konvencionalnog i nuklearnog razoružanja. Čak i ako Trampova administracija i Kremlj trenutno pokazuju malo interesovanja, ulog je previsok da bi se dozvolio nastavak pat-situacije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama