Šta bi se dogodilo Šimuniću da je Nemac? | Politika | DW | 21.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta bi se dogodilo Šimuniću da je Nemac?

Zbog spornog skandiranja parole „Za dom!“ (na koju su navijači odgovorili: „Spremni!“) hrvatski reprezentativac Josip Šimunić u Hrvatskoj očigledno ne mora da se plaši sankcija. U Nemačkoj se to rigorozno kažnjava.

„Vodila me ljubav prema domovini i narodu!“ Tako je Josip („Džo“) Šimunić opravdao uzvikivanje parole o kojoj i nemački mediji pišu kao o „ostavštini ustaškog režima“ u Hrvatskoj. Emocije su uzavrele na Maksimiru nakon što su „Vatreni“ odigrali odličnu utakmicu i plasirali se na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014.

Šimunić (u sredini) na utakmci protiv Turske u kvalifikacijama za EURO 2012.

Šimunić (u sredini) na utakmci protiv Turske u kvalifikacijama za EURO 2012.

Da li je to u toj uzavreloj atmosferi, Šimunić bez mnogo razmišljanja počeo da viče ono što jedan deo hrvatskih navijača redovno skandira na utakmicama (pa i na gostovanjima) reprezentacije i pritom stvarno nije bio svestan šta govori? Australijski Hrvat rekao je da smatra da nije uradio ništa sporno. A to mišljenje deli očigledno i Policijska uprava u Zagrebu (PUZ).

„Povodom izjava Josipa Šimunića nakon fudbalske utakmice između reprezentacija Hrvatske i Islanda, Policijska uprava nije utvrdila elemente krivičnog dela. Istovremeno, Policijska uprava je o svim preduzetim radnjama i utvrđenim činjenicama dostavila izveštaj Opštinskom državnom tužilaštvu u Zagrebu radi donošenja odluke“, saopšteno je iz policije. Na kraju će Državno tužilaštvo (DORH) da utvrdi ima li u Šimunićevom „domoljubnom zanosu“ elemenata krivičnog dela.

„Ljubav prema narodu i domovini“

Kako stvari stoje, Šimunić za sada ne mora previše da se plaši sankcija zbog „ljubavi prema narodu i domovini“. Neće biti pravosudnih sankcija, a još manje se može očekivati, na primer, suspenzija u reprezentaciji. Da se Josip Šimunić eventulano zove možda Bastijan Švajnštajger, i da je u dresu nemačke reprezentacije nakon uspešnog nastupa uzviknuo „Hajl Hitler“ ili "Zig hajl“, stvari bi izgledale drugačije.

On bi sigurno morao da računa sa ozbiljnim kaznama. Pravosudni organi bi sigurno otvorili istražni postupak, usledile bi kazne, javnost bi bila šokirana, zapljuštale bi reakcije zvaničnih organa, a teško je i zamisliti da bi nakon takvog incidenta bilo koji nemački reprezentativac mogao u dogledno vreme da obuče dres reprezentacije.

Kada se radi o fašističkim parolama i obeležjima, Nemci su veoma osetljivi. Zakonom je definisano da je u Nemačkoj za korišćenje antiustavnih simbola i parola zaprećena zatvorska kazna u trajanju do tri godine, odnosno novčana kazna.

Rudolf Hes (Hitlerov zamenik) „pozdravlja“ sledbenike na jednom skupu 1934. godine

Rudolf Hes (Hitlerov zamenik) „pozdravlja“ sledbenike na jednom skupu 1934. godine

„Hitlerov pozdrav“ (Hitlergruß, uzdignuta desna ruka) je u nacističkoj Nemačkoj bio uobičajeni pozdrav, kao i demonstracija kulta ličnosti oko Adolfa Hitlera. U početku su ga koristili samo članovi njegove stranke NSDAP, a kasnije (nakon preuzimanja vlasti 1933.) pretvorio se u zvanični pozdrav u zemlji. Uz taj pozdrav uzvikivalo se „Hajl Hitler“ ili Zig hajl“.

Nakon Drugog svetskog rata „Hitlerov pozdrav“ je u Nemačkoj i npr. u Austriji zabranjen. Zakonima je regulisano i kažnjavanje upotrebe drugih nacističkih simbola (poput „svastike“). Kako bi izbegli pravni progon, nemački neonacisti izbegavaju korišćenje izvornog „Hitlerovog pozdrava“. Umesto toga pozdravljaju se brojkom „88“ (8. slovo nemačke abecede je „H“, to je dakle kod za „Hajl Hitler“).

„Hitlerov pozdrav“

„Hitlerobv pozdrav“ se, međutim, koristi van Nemačke. Bivši italijanski fudbaler Paolo Di Kanio svojevremeno je u dresu Lacija njime „pozdravio“ rimske ultras-navijače – i kasnije se branio da se radi o „starom rimskom pozdravu“. Libanski Hezbolah takođe koristi „Hitlerov pozdrav“, i to kao izraz neprijateljstva prema Izraelu.

Zanimljivo je ipak napomenuti da u Nemačkoj ne postoji opšta zabrana korišćenja spornog pozdrava odnosno uzvikavanja propratnih parola. Nedavno je sud u nemačkom Kaselu presudio da umetnik Jonatan Meze neće biti kažnjen zbog „Hitlerovog pozdrava“. Meze je 4. februara 2012. na jednoj tribini magazina „Špigel“ u Kaselu dva puta pokazao sporni pozdrav.

Sudije su Mezeovo ponašanje protumačili kao „slobodno praktikovanje umetnosti“. Kao argument navedeno je to da Meze na taj način nije demonstrirao svoje lične stavove, već da je samo sporni pozdrav iskoristio kao „umetničku figuru“. Meze je tokom suđenja izjavio: „Hitlerov pozdrav u umetnosti nije ideologija“.

Početkom januara ove godine sličan slučaj doživeo je i jevrejski pisac Tuvia Tenenbom. On je priznao da je 12.1.2013. u Magdeburgu pokazao „Hitlerov pozdrav“ kada je na jednom okupljanju neonacista hteo da popriča sa ekstremnim desničarima. Tenenbom je tvrdio da se radilo o „performansu“. Istražni postupak Državnog tužilaštva u Magdeburgu je obustavljen jer „se nije potvrdila sumnja da je počinjeno krivično delo“.

Stroga pravila i u Bundesligi

Šimunić je jedno vrijeme (uspešno) nastupao i u nemačkoj Bundesligi. Možda je čuo za rigorozna nemačka pravila. Možda će se setiti i da bundesligaški klubovi imaju nultu tolerancije prema sopstvenim „navijačima“ koji na tribinama praktikuju nacističke pozdrave.

Autor: S. Matić (sid/dpa)
Odgovorni urednik: I.Đerković