Šta ako Beograd odbije sporazum sa Prištinom? | Politika | DW | 01.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta ako Beograd odbije sporazum sa Prištinom?

Pregovori Beograda i Prištine ulaze u „odlučujuću fazu“. Tok dijaloga već je izazvao brojne političke komentare i varnice među strankama, a rezultat dijaloga će najverovatnije uticati i na odluku o vanrednim izborima.

default

Narodna skupština

Uoči ključne faze dijaloga nametnulo se pitanje, šta će biti političke posledice po vladajuću koaliciju prihvatanja sporazuma sa Prištinom, a isto tako i šta će biti posledice ukoliko se taj sporazum odbije?

Vlast nije ugrožena?

Kosovo Kosovska Mitrovica Winter

Mitrovica

Ukoliko Srbija prihvati sporazum sa Prištinom, procenjuje se da će to biti dokument koji će biti protivan srpskim nacionalnim interesima. Problem je ipak definicija nepovoljnog dogovora po Srbiju, ističe za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Nedovoljno se pri tome potencira zašto se i došlo u sadašnju situaciju da Kosovo postane nezavisno zbog masovnog kršenja ljudskih prava, kaže Milićeva. „Srpska strana s tog aspekta ima problem da objasni javnosti, zašto se nešto zove dijalog i pregovori u kome ona mora da učini 90 odsto ustupaka, a da pri tom i sama ne kaže šta je bila njena uloga u prošlosti, i zašto je do svega toga došlo“.

U svakom slučaju, prihvatanje dogovora, ma koliko se on video kao nepovoljan po Srbiju, neće ugroziti samu vlast, smatra Jelena Milić. „Sa aspekta opstanka na vlasti mislim da mnogo manji problem može da ima u Centralnoj Srbiji: kroz kontrolu medija, kroz spinovanje interesa javnosti ka događanjima u rijaliti šou programima, do još ponekog spektakularnog hapšenja, ili novih finansijskih investicija iz Emirata ili Rusije. Ali veći problem će biti reakcija Srba sa Kosova i reakcija unutar vojske i policije, tačnije onih delova nekontrolisanih sektora bezbednosti, koji će se protiviti takvom rešenju“.

Izbori i pad vlasti?

EU Catherine Ashton Tomislav Nikolic Aleksandar Vucic

Razgovori sa Ketrin Ešton

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić sa druge strane ocenjuje da bi srpske vlasti mogle platiti visoku cenu prihvatanja nepovoljnog dogovora sa Prištinom.

„Cena bi bila pad popularnosti, a možda i vanredni parlamentarni izbori. Jer, ukoliko taj sporazum bude na nivou na kome su trenutno pregovori, da Priština nije spremna da odstupi u glavnim pitanjima koja Srbija traži, a to su ovlašćenja u oblasti izvršne, sudske vlasti, onda će to verovatno dovesti do ozbiljnog pada popularnosti vlade i cena može biti i pad vlade“, kaže Simić.

Biraju manje od dva zla?

Profesor Simić smatra da je u ovom trenutku daleko izvesnija mogućnost da Srbija odbije sporazum sa Prištinom. „I cena bi bila gubitak izgleda da se dobije datum za početak pregovora sa EU, što bi takođe imalo negativne posledice. U ovom trenutku je, dakle, na Dačiću, Vučiću i Nikoliću da izaberu koje je manje od dva zla. Da li prihvatiti nepovoljan dogovor, i rizikovati izbore i gubitak vlasti. A do sada su svi koji su raspisivali vanredne izbore na njima gubili vlast“.

Cena je dakle da budu upisani u istoriju kao neko ko je potpisao, pod navodnicima „gubitak Kosova“. Odbacivanje dogovora takođe nosi rizike, i sada je pitanje od miliona dolara šta je za njih trenutno probitačnija opcija, kaže Simić.

Bez poboljšanja na terenu

Otvoreno pitanje ostaje i koliko će bilo kakav sporazum dovesti do poboljšanja situacije na terenu. Jelena Milić kaže da ne veruje u iskrenost ni srpske ni albanske strane.

„Mislim da ako ima političke volje, a ostaje i pitanje političke snage, i u Beogradu i Prištini, tek na duže staze će možda da se vidi neka korist. Tu se mora imati u vidu da ono što je za jedne korist, za druge je šteta. Mislim da će za mnoge početak stvarne primene sporazuma biti finansijska šteta, i da je to takođe jedno veliko jezgro otpora uspostavljanju sporazuma, i sa srpske i sa albanske strane“.

Srbija je u nezavisnoj ekonomskoj situaciji, i nije stoga isključeno da zbog toga pristane i na rešenje za stolicu Kosova u Ujedinjenim nacijama, smatra Jelena Milić. Javnosti bi se to moglo opravdati pričom o modelu dve Nemačke, kaže Milićeva.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon