Šta će se promeniti u odnosima Vašingtona i Teherana? | Politika | DW | 24.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Šta će se promeniti u odnosima Vašingtona i Teherana?

Poraz Donalda Trampa je i iranskog predsednika ponukao na oprezne, ali jasne reči – da je razgovor s Vašingtonom moguć. Ali i u Teheranu ima visokih zvaničnika kojima nije u interesu popuštanje napetosti.

Već 11. novembra, još dok su se prebrojavali glasovi u Sjedinjenim Državama, oglasio se i iranski predsednik Hasan Rohani. Objavljeno je da je na sednici tamošnje vlade izjavio da pozdravlja „atmosferu bliže saradnje i interakcije sa svim prijateljskim zemljama“ i da „možemo da se lagano, s pozicije pretnji, okrenemo onoj koja pruža prilike“. Svima bi trebalo da bude jasno što je time rečeno: s Trampom to nije bilo moguće, ali iranski predsednik je spreman na razgovore s vladom predsednika Džozefa Bajdena kako bi bile prekinute američke sankcije protiv te zemlje.

Tek što su iranski mediji objavili to saopštenje predsednika, iranska konzervativna internet-stranica Jahanjuz objavila je izjavu Ismaila Ganija, komandatna iranskih brigada Al Kuds, elitnih jedinica iranske Revolucionarne garde. On još jednom podsetio da su američki političari „neznalice“, a povrh toga i „kukavice“ i da „ne propuštaju priliku da pogaze svoju reč“. „Oni su nesposobni da bi se s njima pregovaralo“, kaže Gani.

Izabrani predsednik SAD Džozef Bajden

Izabrani predsednik SAD Džozef Bajden

A to je pak poruka koja je bila podjednako usmerena i ka Vapingtonu i ka predsedniku Rohaniju. Neznanje dosadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa o međunarodnim odnosima jeste doduše neosporno, a ni njegovi ministri spoljnih poslova nisu bili osobe koje su pokazale neko temeljnije poznavanje okolnosti svetskih žarišta kriza.

Vremena je malo

Ali nakon što se čulo da Bajden želi da na mesto ministra spoljnih poslova postavi Entonija Blinkena, jasno se vidi da je konačno došao kraj ignorantima u američkoj diplomatiji. Blinken je bio u američkom Ministarstvu spoljnih poslova još u vreme Baraka Obame. A sarađivao je i sa Bajdenom u Spoljnopolitičkom odboru Senata. On bez ikakve sumnje poznaje probleme Bliskog istoka, a isto tako i situaciju u Iranu.

Međutim, vremena je sve manje: Eli Geranmajeh iz trusta mozgova Evropski savet za međunarodne odnose upozorava da se u Iranu već sledećeg juna održavaju predsednički izbori – i uopšte nije isključeno da bi na čelo te zemlje mogao da dođe neko iz ekstremno-konzervativnih krugova, neko ko nimalo ne teži popuštanju napetosti. Geranmajeh smatra da bi Evropska unija trebalo da zbog toga podstakne novi dijalog, pre svega kada je reč o glavnoj pretpostavci za nove pregovore o iranskom atomskom programu i eventualnom povratku sporazumu koji je Tramp okončao 2018. Uslov je tada bio da Iran dostavi kompletnu informaciju o atomskom programu, što Teheran nije učinio.

Predsednik Irana Hasan Rohani

Predsednik Irana Hasan Rohani

Eli Geranmajeh ipak veruje da nešto može da se dogodi između januara, kada novi američki predsednik stupa na dužnost, i juna kad Iranci biraju novog predsednika: „Ponovni ulazak SAD u atomski sporazum pre juna 2021. mogao bi da podstakne političku dinamiku u Iranu i usmeri je ka nastavku diplomatskih pregovora sa Zapadom“, smatra Geranmajeh. To je jasno i aktuelnom iranskom predsedniku, jer je istom prilikom izjavio da se „nacionalni interesi ne smeju žrtvovati zbog predizborne kampanje.“

Ima mnogo takvih kao Tramp i u Teheranu

Kako objašnjava portal Al Monitor, iranski predsednik Rohani i njegov ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Sarif, očigledno žele da se vrate za pregovarački sto – ali u Iranu su aktivni i konzervativni krugovi: „Konzervativni krugovi doduše takođe žele ukidanje sankcija, ali istovremeno smatraju da je osam godina mandata Rohanija protraćeno vreme.“ Uvereni su da sankcije mogu da budu ukinute ne putem novog sporazuma, nego ako Iran „pokaže zube“ i svojom silom potvrdi da se ta zemlja ne sme tako ostavljati po strani.

Povrh toga, tu su i sasvim lični interesi: uz ionako ogromne vojne izdatke i privilegije koje uživa državna vrhuška Irana, vojna istraživanja – uključujući i atomsku i raketnu tehnologiju – najvećim delom je u nadležnosti Revolucionarne garde. Nevolje stanovništva se, slično kao i u svim diktaturama, najlakše mogu opravdavati upiranjem prsta u Vašington, a ne sopstvenim propustima i korupcijom. Zato su konzervativni krugovi u Iranu i spremni da se upuste čak i u rizik otvorenog oružanog sukoba sa SAD.

Tramp je, navodno, razmatrao mogućnost raketnog napada na postrojenje Natanc u Iranu (arhivski snimak)

Tramp je, navodno, razmatrao mogućnost raketnog napada na postrojenje Natanc u Iranu (arhivski snimak)

A to je, kako ocenjuju u Njujork tajmsu, tokom Trampovog mandata u stvari stalno bio otvorena mogućnost. Američki list piše o sastanku Trampa sa najbližim saradnicima, uključujući i američkog ministra spoljnih poslova Majkla Pompea i komandanta glavnog štaba, generala Marka Majleja kako bi se razmotrile „opcije“ za najveća atomska postrojenja u Iranu. Aktuelnog američkog predsednika ipak su uspeli da uvere da raketni napad na iransku teritoriju još uvek ne bi bio garancija za uspeh, ali bi zato mogao da ima nesagledive posledice za čitav region. Njujork tajms piše i da je raketni napad tada bio „skinut s dnevnog reda“, ali i da je Tramp nastavio da traži načine kako da ugrozi položaj Irana u regionu.

Rakete neće pomoći

Nje bitno različita ni pozicija konzervativnih snaga u Iranu. To se moglo videti i prošle nedelje, dakle nakon američkih izbora: iračke oružane milicije bliske Iranu u Bagdadu su ispalile više raketa na „Zelenu zonu“, tog grada u kojoj su smeštena i sva strana diplomatska predstavništva. Nekoliko dana pre toga, Kataib al Hizbolah, milicija bliska Teheranu, objavila je fotografije teretane u američkoj ambasadi u Bagdadu. Poruka je bila jasna: znamo gde ste i znamo gde da naciljamo naše rakete.

Proiranske demonstracije pred ambasadom SAD u Bagdadu, januar 2020.

Proiranske demonstracije pred ambasadom SAD u Bagdadu, januar 2020.

Računica takvih krugova koji žele nastavak napetosti je sledeća: takvu eskalaciju nasilja u regionu ni novi američki predsednik neće moći da ignoriše. Zbog toga je važno na sve načine pomoći da se pregovori nastave, kako bi se pronašlo neko drugo rešenje – koje ne podrazumeva rakete.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama