Španska groznica: pouke za budućnost | Mozaik | DW | 28.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Španska groznica: pouke za budućnost

Šta bismo o vremenu nakon korona-krize mogli da naučimo iz iskustava pandemije španske groznice od pre jednog veka? Odgovor na to pitanje DW pokušava da pronađe u jednoj knjizi i od jednog nemačkog futurologa.

Tokom tri talasa Španske groznice ili Španskog gripa 1918. i 1919, prema procenama stručnjaka umrlo je između 50 i 100 miliona ljudi širom sveta. Direktna poređenja između pandemije tada i ove danas doduše ne funkcionišu: svet tada nije znao od čega ljudi umiru. Virusi kao uzročnici bolesti otkriveni su tek 1933. Genom novog korona-virusa bio je poznat vrlo kratko nakon prvih oboljenja.

Ali te dve pandemije ipak imaju nešto zajedničko: i jedna i druga su čovečanstvo bacile u duboku krizu. Iako smo tek na početku pandemije, možda je vreme da se zapitamo da li nam iskustva od pre stotinu godina mogu pomoći u pripremi za vreme nakon ove pandemije?

-pročitajte još: Oliver Vidojević: Sada svi imamo susret sa sobom

Tim pitanjem se još 2018. pozabavila britanska novinarka Laura Spini u svojoj knjizi „1918. – Svet u groznici: Kako je španska groznica promenila društvo“.

Prabaka autorke ovog teksta (levo) otprilike 1917. godine, pre nego što se razbolela od španske groznice

Prabaka autorke ovog teksta (levo) otprilike 1917. godine, pre nego što se razbolela od španske groznice

Ko je kriv? Strahovi bude ksenofobiju

Još pre nego što je korona-virus stigao do Evrope, građani azijskog porekla su na društvenim mrežama prenosili svoja iskustva o rasističkim napadima. Čak je i nedeljnik „Špigel“ početkom februara objavio naslovnicu s porukom „žuta opasnost“. U Kini je nažalost situacija slična: poslednjih dana i nedelja beleže se napadi na strance koji se sada smatraju prenosiocima zaraze.

-pročitajte još: Juval Noa Harari: Nije virus najveća opasnost

I nakon izbijanja španske groznice, pokušavalo se da se zarazi prišije nacionalni predznak. U Brazilu se bolest zvala „nemački grip“, u Senegalu „brazilski“, a Poljaci su je prozvali „boljševističkom bolešću“. To što je ta pandemija poznata pod današnjim nazivom rezultat je činjenice da je bolest najpre bila opisana u Španiji, koja, kao neutralna zemlja u Prvom svetskom ratu, nije podlegala vojnoj cenzuri, pa se o pandemiji otvoreno pisalo.

„Žuta opasnost?“ – naslovna strana „Špigela“ od 1. februara 2020.

„Žuta opasnost?“ – naslovna strana „Špigela“ od 1. februara 2020.

Kad budućnost promeni smer

Ali krize nose sa sobom i pozitivne impulse i kreativna rešenja. Futurolog Matijas Horks smatra da se čovečanstvo nalazi na prekretnici, u „trenutku koji menja smer budućnosti“. On ne samo da zaključuje da se trenutno na mnogim područjima – poput digitalne tehnike, obrazovanja na daljinu ili mobilnog rada – događaju veliki skokovi unapred, već i da će naša „humano-socijalna inteligencija“ pomoći da se prebrodi kriza. Prisilna fizička udaljenost stvoriće novu bliskost, smatra Horks. No, da li će ta bliskost opstati nakon što krizu budemo savladali „solidarno i konstruktivno, uprkos radikalnim ograničenjima“?

I na međunarodnom planu će buduće krize biti moguće prevladati samo zajedničkim naporima. To saznanje je i nakon epidemije španske groznice dovela do osnivanja zdravstvene organizacije Lige naroda, preteče današnje Svetske zdravstvene organizacije. Španska groznica dovela je i do promene stava prema zdravstvenim sistemima i rezultirala jačim angažovanjem države u sektoru koji je do tada bio u rukama crkve, dobrotvornih organizacija ili privatnih fondacija. I nakon korone će se sigurno ponovo vrednovati važnost zdravstvenih sistema.

Oboleli američki vojnici u Kanzasu 1918.

Oboleli američki vojnici u Kanzasu 1918.

Španska groznica dovela je i do političkih pokreta, poput onih u Indiji gde su od gripa umirali obični građani, a ne kolonijalni vladari iz Velike Britanije. Pokret za nezavisnost s Mahatmom Gandijem na čelu – koji je takođe preležao špansku groznicu – pokrenut je odmah nakon pandemije.

Pandemija kao pokretač promena

Nakon traumatičnih iskustava Prvog svetskog rata i pandemije, u svetu umetnosti je dvadesetih godina prošlog veka došlo do značajnih preokreta: Arnold Šenberg je muzički svet šokirao svojom dodekafonijom, a u arhitekturi je Bauhaus praktično počistio dotadašnju ornamentalnu secesiju.

Matijas Horks: Prisilna fizička udaljenost stvoriće novu bliskost

Matijas Horks: Prisilna fizička udaljenost stvoriće novu bliskost

Španska groznica i oboljenje čiji je uzrok novi korona-virus imaju još nešto zajedničko. „I jedna i druga bolest su tzv. zoonoze, kod kojih virus sa životinja prelazi na ljude. Da li smo mi ljudi pripitomljavanjem divljih životinja u svoju blizinu u stvari doveli magacine virusa“, pita se na osnovu jedne naučne studije Laura Spini u svojoj knjizi o španskoj groznici. Vrlo verovatno da jesmo, jer španska groznica i korona-virus nisu jedini primeri koji tu tezu. I virus HIV i SARS i tzv. svinjski grip potiču od životinja.

Da li je onda rešenje da više ne jedemo životinje? Odgovor na to pitanje moraće da pronađe svako za sebe.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama