Šojble: Otpis dugova samo uz Greksit | Evropa | DW | 16.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šojble: Otpis dugova samo uz Greksit

„Ne radi se o tome da se Grčkoj nešto nametne, već da joj se pomogne u pronalaženju puta kako bi bila u stanju da sopstvenim snagama stvori životni standard kakav želi“, kaže Volfgang Šojble u intervjuu za Dojčlandfunk.

Dojčlandfunk: Grčki parlament je rano jutros rekao DA novim pregovorima sa evrozonom o trećem paketu pomoći. Da li imate poverenje u Ciprasovu vladu da sada slede reforme?

Volfgang Šojble: Grčka se na to obavezala. Pažljivo će se kontrolisati kao i prethodnih godina da li se toga pridržava. Proteklih godina se Grčkoj to naravno nije svidelo i izazvalo je mnogo protivljenja. To nezadovoljstvo je Siriza iskoristila, kako bi sama došla na vlast. Ali to ništa ne pomaže. Kada se na nešto obavežete i kada od drugih tražite pomoć reda veličine kakvog ranije nije bilo, onda moraju da se urade određene stvari, kako biste jednoga dana bili u stanju da budete nezavisni od pomoći.

Ne radi se o tome da se Grčkoj nešto nametne, već da joj se pomogne u pronalaženju puta kako bi jednog dana bila u stanju da sopstvenim snagama stvori životni standard kakav želi. Zato mora da sprovede reforme i mora da postane konkurentna. To je u prethodnoj godini propušteno. Uostalom treba reći da to što je sada u grčkom parlamentu sporno, na to se Grčka zapravo obavezala još pre pet godina, ali do sada nije sprovela u delo.

Gospodine Šojble, ovih dana ste izjavili da bi mnogi u vladi – pri tom ste mislili na nemačku vladu – koji nisu dobro informisani o vašem predlogu Greksit na određeno vreme, tu opciju možda smatrali mnogo boljom. Da li se to odnosi i na vicekancelara Zigmara Gabrijela? To prethodnih dana nije bilo sasvim jasno.

Vidite, mnogi ekonomisti, uostalom i sve više njih u Grčkoj, sumnjaju da Grčka može da reši svoje probleme bez otpisa dugova – to isto kaže i Međunarodni monetarni fond. Međutim, u obzir se mora uzeti da je stvarni otpis dugova nespojiv sa članstvom u monetarnoj uniji. Mi nismo rekli da na to teramo Grke, to niti možemo niti hoćemo, niko to nije predložio. Ali to bi možda za Grčku bio bolji put. I to sada kaže sve više njih u Grčkoj.

I Vi kažete i dalje da bi to bila bolja opcija?

Sada ćemo u pregovorima videti da li uopšte postoji put do trećeg programa pomoći u situaciji kada je potreba za finansiranjem neverovatno narasla. Vidite, pre nekoliko sedmica smo zapravo govorili o potrebi za preostalim ratama već dogovorene pomoći. I to je bila veoma velika suma, deset milijardi nisu sitnica. Ali sada više ne govorimo o deset milijardi, već o preko osamdeset. I zato je situacija izuzetno teška.

Znam da u ovom trenutku niko ne zna kako situaciju rešiti bez otpisa dugova i svako zna da je otpis nespojiv sa članstvom u monetarnoj uniji. Takvo je stanje stvari. Ali mi ćemo započeti pregovore, potrudićemo se, ali moramo da se pridržavamo pravnih propisa. Jer Evropa se bazira na principima demokratije i vladavine prava.

Gospodine Šojble, dakle predlažete Greksit na određeno vreme uz rezanje dugova – to je velikodušna ponuda. Koliko ste u pregovorima tokom vikenda zapravo bili blizu takvog rešenja? Zaista čudi da Grci nisu na to pristali!

Nerado govorim o internim pregovorima.

Ali nas to jako interesuje.

Može biti. Italijanski ministar finansija je recimo rekao da je među osamnaestoro u evrogrupi bilo troje koji su bili drugačijeg mišljenja. Znate, mnogo toga što je rečeno u javnim diskusijama nema nikakve veze sa stvarnošću. Upravo ste i sami sa pravom rekli…Naime i sami ste rekli, da bi pomenuta opcija verovatno bila najbolja za Grčku. Upravo je to problem, da se gospodin Cipras obavezao da ni u kojem slučaju ne odstupa od evra. Smatram da je to politički problem njegove stranke koja je u izbornoj kampanji obećavala stvari koje nisu mogle da se ispune, na šta je stranka upozoravana – na primer sa moje strane.

Angela Merkel važi za najmoćniju političarku Evrope. Ona očigledno nije podržala Vašu ideju o tajm-autu Grčkog članstva u evrozoni. Vi ste tu dakle drugačijeg mišljenja od kancelarke?

Da, to spada u demokratiju, da postoje različita mišljenja i da se razgovora. Sloboda ljudi počinje sa tim da svako ima pravo na svoje mišljenje i onda se traži zajedničko rešenje. Šefovima država i vlada zaista nije bilo lako da dođu do zajedničkog rešenja. I sada ćemo videti da li je to rešenje ispravno. Daćemo sve od sebe, ali još jednom: nije jednostavno.

I sve te opaske, kako je to sve protiv Grčke…Naravno da je lako huškati ljude, to je uvek lako. Ali to nas uopšte ne vodi napred. Moramo da održimo Evropu, moramo Evropu da vodimo napred, potrebna nam je snažna Evropa. Ali to podrazumeva da se u Evropi i pridržavamo određenih stvari koje su dogovorene, u suprotnom nestaje poverenje i pouzdanost Evrope. I to su kompromisi.

Između tih protivrečnih pozicija neophodno je pronaći zajednički put. To je veoma teško. To je učinila kancelarka sa svojim kolegama. Niko nije sam u Evropi, svi moraju u okviru svojih mogućnosti da preuzmu odgovornost. Kancelarka to radi na izuzetan način.

Sutra je u Bundestagu glasanje o daljoj pomoći Grčkoj, to ste već spomenuli. Vi ćete biti za?

Moram prvo da podnesem zahtev pred Bundestagom. Grčku kreativnost – da se raspiše referendum, da se vrbuje za NE, a da se kasnije bori za DA – to ja nemam. Kada postavljam zahtev onda ga i smatram ispravnim, u suprotnom ga ne podnosim. Moram da stojim iza njega, kao član savezne vlade imam odgovornost ne samo prema parlamentu, već prema Nemačkoj. Položio sam zakletvu. Nije mi najlakše. Ja sam član vlade, lojalan sam, dajem svoj doprinos, da ova zemlja ima dobru vladu i da stvaramo napredak u Evropi. Kada postavljam zahtev, onda ga postavljam iz punog uverenja.

Ali onda se u stvari osećate kao Aleksis Cipras, koji u Atini traži podršku za program koji smatra pogrešnim.

Ne znam da li bi se gospodinu Ciprasu svidelo da ga porede sa mnom (smeh). On je premijer, ja sam ministar finansija. Mislim da bi u ove rane jutarnje sate trebalo da se koncentrišemo malo na konkretni stvari.

Dobro, onda o konkretnim stvarima. Sredstva iz Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM) bi trebalo da budu iskorišćena. Ona međutim smeju da se koriste samo ukoliko je čitava evrozona ugrožena. To očigledno nije slučaj. Da li će se zaobići pravo?

To ćemo još razmotriti u evrogrupi. Ne, ne kršimo pravo, u to možete biti potpuno sigurni, to sam već naglasio u našem razgovoru: to je jedna od granica koju imamo. Naravno da finansijska tržišta nisu tako nervozno reagovala kao pre pet godina jer smo radom u poslednjih pet godina evro učinili mnogo stabilnijim. Ali naravno ne mogu da se isključe pojedine nesigurnosti u zavisnosti od razvoja događaja. A tu je i nervozna napetost, kakva će biti odluka. Pogledajte medijsku pažnju u Grčkoj.

Teže pitanje je da li se Grčka može osposobiti tako da bude u stanju da vraća dugove? Tu dolazimo do teme: Može li se potreba za finansiranjem u redu veličine, kakav sad poznajemo – a to su još uvek verovatno oprezne ocene – savladati bez stvarnog otpisa dugova? A onda smo opet, ukoliko ne želimo da zaobilazimo pravo, u situaciji da je otpis dugova nespojiv sa članstvom u monetarnoj uniji. To je težak problem. Uložiće se napori da se tu pronađe rešenje. Ja ga još uvek ne vidim.