Šmit i Eskobar na Balkanu: ima neka tajna veza? | Politika | DW | 08.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Diplomatija

Šmit i Eskobar na Balkanu: ima neka tajna veza?

Gabrijel Eskobar je novi američki izaslanik za zapadni Balkan. Analitičari s kojima je DW razgovarao smatraju da postoji veza između imenovanja Eskobara i imenovanja novog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.

Karijerni diplomata, Gabrijel Eskobar, odlično poznaje stanje na Balkanu, slažu se gotovo svi. Govori nekoliko jezika, među kojima i srpski, a od 1998. je tri godine bio na uzastopnim funkcijama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Poslednja, sa koje ide na novu dužnost, je funkcija zamenika američkog ambasadora u Beogradu.

Stalno se priča o snažnijem američkom uticaju na Balkanu nakon poslednjih izbora u SAD. Da li će zaista taj „snažniji uticaj“ biti oličen u zameni dosadašnjeg izaslanika Metju Palmera, videće se nakon Eskobarovih prvih poteza.

-pročitajte još: Bajdenova čestitka – znajte na čemu ste

Jedna politika, kakva god da bude

„Odlazak Palmera znači da nova administracija želi diskontinuitet u dosadašnjem odnosu prema regionu, tako da dovode čoveka koji će nepristrasno da sprovodi tu politiku. Ali to ćemo da vidimo po prvim njegovim potezima“, kaže direktor novosadske organizacije Centar za regionalizam, Aleksandar Popov, ističući da niko od njih nije solo igrač, te da bi, kakva god ona bila, jedna politika trebalo da bude vidljiva. „Ovo do sada je bio jedan gemišt i političkih odnosa i međunarodnih predstavnika, kako EU tako i Amerike“, smatra Popov.

Međutim, teško je reći šta će se od svega toga desiti i šta će biti rezultat u praksi. Mnogi ipak veruju da značajnijeg zaokreta u politici neće biti. Politika prema zemljama zapadnog Balkana biće ista kao i poslednjih deset godina. Čak možda i slabijeg uticaja, s obzirom na situaciju sa Avganistanom koja je pomerila američki fokus interesovanja.

„Ključni problem će i dalje biti odnos Beograda i Prištine i neka vrsta medijacije u tom procesu. Zbog situacije sa Avganistanom, pomeren je fokus međunarodne zajednice sa zapadnog Balkana, pa bi bilo dobro spustiti se malo na zemlju i ne očekivati da se svet vrti samo oko vas“, kategorična je Tanja Topić, politički analitičar iz Banjaluke, koja vidi vezu u imenovanju Eskobara s imenovanjem novog visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita.

-pročitajte još: Amerikanci otišli iz Avganistana, hoće li i sa Kosova?

Osovina Šmit-Eskobar?

„Više očekujem pritiske od strane Sjedinjenih Američkih Država, koje posebno BiH gledaju kao svoje čedo, jer su one već i ranije preduzele konkretne mere protiv nekih političara, u vidu sankcija (Milorad Dodik, prim.aut). Čini mi se da je dolazak Šmita veća posvećenost rešenju slučaja zvanog BiH, kao i da je ta posvećenost usaglašena sa Amerikom. Da li će to delovanje doneti neka poboljšanja i pomake na zapadnom Balkanu, teško je predvideti“, kaže Topić.

Tanja Topić: Ključni problem će i dalje biti odnos Beograda i Prištine

Tanja Topić: Ključni problem će i dalje biti odnos Beograda i Prištine

Delovanje međunarodne zajednice, bilo kroz EU ili Ameriku, izjednačilo se sa čekanjem na Godoa, kaže Topić, ali je veći problem što domaći političari čekaju pomoć sa strane, bez bilo kakvih samostalnih rešenja.

Zanimljivo je da je Eskobar u jednoj od misija bio šef kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, ali i šef Kancelarije američke ambasade u ovom gradu. Pojedini mediji u BiH poslednjih dana prenose informaciju da je Eskobar „bio veoma aktivan oko izbora Milorada Dodika za predsednika Republike Srpske 2010“, iako je to malo verovatno, s obzirom na popularnost koju je stranka na čijem je čelu (SNSD), imala u to vreme. To međutim ne isključuje mogućnost tih aktivnosti nekoliko godina ranije, kada je došao na vlast. U svakom slučaju ta podrška, kako su je tada zvali, „svež dašak vetra na Balkanu“, ovoga puta bi mogla izostati, kaže Popov.

Ostao je samo eho

„Eskobar poznaje čitav teren i ima ogromno iskustvo. Ali od Dodika, američkog eksponenta i alternative nacionalističkim liderima, ostao je samo eho. Ovaj Dodik koji je danas na sceni i koji je izložen američkim sankcijama, ne može imati ni naklonost američkog izaslanika“, kaže Popov, uz ocenu da bi ovaj talas diplomatske ofanzive, mogao biti jasnije omeđen konkretnim ciljevima, i kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, ali i kada je reč o odnosima u BiH.

Aleksandar Popov: Nova administracija SAD želi diskontinuitet u dosadašnjem odnosu prema regionu

Aleksandar Popov: Nova administracija SAD želi diskontinuitet u dosadašnjem odnosu prema regionu

Ipak, svi se slažu da će Amerika na Balkanu biti prisutna kao podrška EU, bez nametanja bilo kakvih rešenja. To je nedavno rekao i Eskobarov prethodnik, Metju Palmer – EU je tu da vodi pregovore između Beograda i Prištine, a krajnji cilj Amerike je uzajamno priznanje, ali se Amerika neće mešati u odluke. Ono što bude dogovoreno, mora biti sprovedeno, rekao je Palmer tokom poslednje posete zemljama zapadnog Balkana.

„Amerika će igrati iz drugog plana, Evropa je ovde broj jedan. Amerika želi da ponovo uspostavi saradnju s EU i biće im više podrška, nego što će voditi glavnu reč“, rekao je za BHT Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD.

Crna Gora kao najveći saveznik

Analitičari su mišljenja da će Eskobar, zahvaljujući svom iskustvu u BiH, Crnoj Gori i Srbiji, moći da doprinese dogovorima koji bi konačno mogli da se realizuju i u praksi. Prvenstveno se to odnosi na pregovore između Beograda i Prištine, ali i eventualno pokretanje priče o nekom obliku drugačijeg Dejtonskog sporazuma u BiH.

Što se tiče Crne Gore, Palmer je početkom jula, tokom posete toj zemlji, pohvalio privrženost premijera Zdravka Krivokapića „zajedničkim vrednostima“, pozivajući Crnu Goru da se ne pokoleba na svom evroatlantskom putu. Tada je rečeno da SAD „cene doprinos Crne Gore razvoju regionalne stabilnosti i mira na Zapadnom Balkanu“, ali da je sada u fokusu borba protiv korupcije i transnacionalnog organizovanog kriminala – dve ključne oblasti za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu