Škrgutaćemo zubima, ali ćemo podneti | Politika | DW | 30.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka-Turska

Škrgutaćemo zubima, ali ćemo podneti

Nemačka štampa komentariše novi – ko zna koji po redu – spor između Berlina i Ankare. Turski predsednik Erdogan bi, kao učesnik samita G20, želeo da iskoristi priliku i obrati se svojim sunarodnicima u Nemačkoj.

„Ponovo spor između Ankare i Berlina“, piše Berliner cajtung: „Nakon što je nemačka vlada odbila da dozvoli turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da nastupi u Nemačkoj, turska vlada je bila ogorčena. Erdoganov portparol je rekao da to nije spojivo sa prijateljskim odnosima. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel je pre toga rekao da Erdoganov nastup „s obzirom na konfliktnu situaciju sa Turskom trenutno ne bi bio primeren.“ Jedan portparol nemačke vlade je rekao da je taj stav prethodno dogovoren sa kancelarkom Angelom Merkel. Erdogan je hteo da se obrati svojim sunarodnicima na marginama samita G20 sledeće nedelje u Hamburgu“.

„Neka govori!“ – piše u istom listu politički komentator Damir Fras: „Zabrana nastupa bi mogla da ima neželjene usputne efekte. Pristalice Erdogana, pa i one u Nemačkoj, zbog toga će biti još ubeđenije da se njihovom predsedniku ne ukazuje dužno poštovanje. Da su Nemci opet podigli kažiprst i glume apostole morala. A Erdogan će to hladnokrvno da iskoristi da bi se još jednom stilizovao kao žrtva Zapada koji mora da bude u pravu po svaku cenu. Reći će da Nemci u inostranstvu propovedaju slobodu mišljenja a da je u svojoj zemlji – guše“.

„Nemačka vlada ne bi smela da priušti turskom predsedniku taj uspeh. Neka on govori. Ionako dolazi u Hamburg na samit G20. A tamo neće da mu neko propisuje šta da kaže i šta da ne kaže. Već će se naći policajci koji će ga štititi za vreme tog nastupa. Nemačka vlada je do sada opušteno reagovala na Erdoganove Tirade protiv Nemačke. Bilo bi pametno da se i sada tako pametno postavi. Mi ćemo to podneti, škrgutaćemo zubima, ali ćemo podneti.“

Komentator lista Velt Torsten Krauel piše da je prošlo godinu dana otkako je počelo „hapšenje hiljada službenika, nastavnika, sudija, oficira i novinara. To je početak uspostavljanja autokratskog režima čije je instaliranje očigledno bilo pažljivo pripremano. Nemačka ne sme učestvovati u proslavljanju takvog jubileja. Kancelarski kandidat SPD Martin Šulc je to izrazio više nego jasno. Tursko ministarstvo spoljnih poslova ga je na to napalo, ne pominjući mu ime, žaleći se na manjkavosti na planu slobode okupljanja. Te optužbe bi bile kredibilnije da se odnose na Tursku. U Nemačkoj, predsednik Erdogan nema prava kao kod svoje kuće.“

„Turski vladar se politički bori na mnogim frontovima. Hoće da reši kiparski problem i da posreduje u Kataru. Njegova spremnost na dijalog u tim slučajevima je za svaku pohvalu. Erdogan želi da spreči referendum o nezavisnosti Kurda u Iraku i da spreči da sirijski Kurdi ponude sigurno zaleđe zabranjenoj PKK na jugoistoku Turske. Takve izjave Ankare pokazuju gde on vidi opasnost (...) Vrata mu u Nemačkoj nisu zatvorena. Ali Redžep Tajip Erdogan ne može jednostavno da ih otvori udarcem noge. Nadamo se da će ta poruka iz Berlina da dopre do njega“, piše Velt.

„Dosta je bilo“, piše Bertold Koler za dnevnik Frankfurter algemajne cajtung: „Nemačka vlada je imala anđeosko strpljenje sa turskim predsednikom. Da ne bi dolivao ulje na nacionalističku vatru, kojom Erdogan prikriva ledenu hladnoću svog režima, Berlin je trpeo uvred iz njegovih usta, kakve se još nisu čule od jednog NATO-partnera koji uz to hoće i punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Pustio je da Erdogan i njegovi propagandisti govore u nemačkim sportskim palatama. Prešao preko činjenice da nemačkim poslanicima nije dozvoljeno da posete nemačke vojnike u Turskoj. Nemačke diplomate su morale nedeljama da čekaju na mogućnost da posete uhapšene Nemce, među njima i taoca Judžela.“

„Berlin je sve to trpeo u nadi da će Erdogan bar malo da se urazumi i uvidi da pogoršanje nemačko-turskih odnosa ni njemu ne odgovara [...] Turska je previše važna za Zapad koji ne sme samo da posmatra kako Erdogan u svojoj zemlji korak po korak uspostavlja islamističku diktaturu“, piše dnevnik Frankfurter algemajne cajtung.

Priredio: Saša Bojić

DW.COM