Šešelj: Ubijaju me kao Miloševića | Politika | DW | 16.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šešelj: Ubijaju me kao Miloševića

Lider srpskih radikala Vojislav Šešelj, optužen u Hagu za zločine protiv čovečnosti u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini, u svojoj završnoj reči negirao je argumente tužilaštva koje je tražilo kaznu od 28 godina zatvora.

Optuženi Šešelj kao sopstveni branilac rekao je da je Haški tribunal, kao instrument velikih sila, izgubio pravni, moralni i politički integritet izvodeći lažne svedoke protiv njega i drugih, kako je rekao, srpskih optuženika. Po njegovoj tvrdnji, svi svedoci odreda bili su potplaćeni, ili ucenjeni ili je s njima tužilaštvo sklapalo sporazum o priznanju krivice i svedočenju protiv drugih optuženika kako bi dobili manju kaznu.

„Najveći haški izdajnik i najvoljeniji lažni svedok svakako je bila Biljana Plavšić. Nikada o njoj nisam imao dobro mišljenje. Ona je, kao preterani ekstremista čak i po mom ukusu bila spremna da govori kako su Muslimani genetski oštećeni. Ja sam, nasuprot, žalio što nas je nesrećna, tragična sudbina podelila i na osnovu verskih razloga napravila razdor između Srba-muslimana, Srba-pravoslavaca i Srba-katolika“, rekao je Šešelj koji je među lažne svedoke ubrojao i Milana Babića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine, koji je 2006. izvršio samoubistvo pošto je priznao krivicu za zločine nad Hrvatima i bio osuđen na 13 godina zatvora.

Šešelj je potom rekao i da je Haški tribunal u rukama stranih obaveštajnih službi koje nastoje da ga ubiju „elektronskim putem“,  kao i Slobodana Miloševića. „Milošević je ubijen pod tajanstvenim okolnostima. U najmanju ruku tako što mu je uskraćena adekvatna i blagovremena lekarska nega. To su metode rada Haškog tribunal i s takvom silom ja sam se ovde uhvatio u koštac.“

Negirao govor mržnje

U svojoj završnoj reči Šešelj je rekao da ne može biti osuđen za govor mržnje, čak i da je držao takve govore jer u međunarodnom pravu ne postoji kvalifikacija govora mržnje. Iznošenje mišljenja ne može biti krivično delo, istakao je, i naveo da je svojevremeno protestovao što je pod istom optužbom hapšen i Alija Izetbegović deset godina pre nego što će postati predsednik BiH. „Ja sam javno protestovao zbog hapšenja Alije Izetbegovića. Bilo je to 1983. godine. Već tada je Alija Izetbegović imao napisanu Islamsku deklaraciju, ali ja sam branio njegovo pravo da misli, makar to bile i gluposti i da ih piše. Međutim, kad je pokušao da to provede kao politički projekat na uštrb srpskih nacionalnih interesa, onda sam mu se oružjem suprotstavio.“

Lider srpskih radikala je potvrdio da je slao dobrovoljce u Bosnu i Hercegovinu, na područja Sarajeva, Mostara i Nevesinja, ali je negirao da su oni počinili i jedan jedini zločin ili da ih je on pozivao da čine zločine. Šešelj je rekao da je dobrovoljcima govorio da poštuju međunarodno ratno pravo, a da se prema neprijatelju i zarobljenicima odnose „viteški“.

Završne reči u svoju odbranu Vojislav Šešelj će nastaviti i završiti sledeće sedmice. On je uhapšen 2003, a suđenje mu je počelo 2007. godine pod optužbom za progone na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi, ubistva, razaranja i okrutno postupanje.

Autor: Dževad Sabljaković, Hag
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Reklama