Čuvar stabilnosti Zapadnog Balkana? | Evropa | DW | 10.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropska unija

Čuvar stabilnosti Zapadnog Balkana?

„Jačanje regionalne saradnje za brži put u EU“ – moto je Samita Zapadnog Balkana koji se ove nedelje (12.7.) održava u Trstu. Šta Zapadni Balkan u ovom trenutku može da očekuje od Evropske unije?

Četvrti samit u okviru Berlinskog procesa započetog 2014. godine biće prilika da premijeri i ministri spoljnih poslova, privrede i transporta zemalja Zapadnog Balkana nastave razgovore o jačanju saradnje, razvoju regiona i napretku na putu integracija zapadnobalkanse šestorke u EU. U cillju podrške vezama unutar samog Zapadnog Balkana, ali i regiona sa EU, na samitu u Trstu učešće su najavili i visoka predstavnica Unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, komesar za pregovore o proširenju Johanes Han i komesarka zadužena za transport Violeta Bulc.

„Naša strategija je pristupni proces sa konačnim ciljem da svih šest zemalja postanu članice Evropske unije“, poručio je komesar Johanes Han tokom priprema za evropski nastup na samitu u Trstu.

U Briselu kažu da se do poslednjeg trenutka vrše pripreme agende koja će se 12. jula naći pred liderima Zapadnog Balkana, ali i njihovim partnerima iz Austrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke Slovenije i Italije. Evropska unija fokus stavlja na tri teme: nastavak povezivanja u oblasti transportne i energetske infrastrukture, razvoj Regionalne ekonomske oblasti i kontakti – na prvom mestu među mladima i civilnim društvom. Na samitu bi tako trebalo da se razmotri primena Plana povezivanja koji je pokrenut u okviru Berlinskog procesa kako bi se stvorili bolji uslovi za privredni rast i međususedsku saradnju u regionu kroz pripremu i finansiranje konkretnih regionalnih infrastrukturnih projekata u oblasti transporta i energetike.

EU - Erweiterungskommissar Johannes Hahn

Johanes Han: Naša strategija je pristupni proces sa konačnim ciljem da svih šest zemalja postanu članice EU

Izvori iz Evropske komisije najavljuju da će na samit u Trstu Komisija doći sa novom finansijskom podrškom za infrastrukturne projekte u regionu. Očekuje se i potpisivanje Ugovora o transportnoj zajednici na osnovu koga bi se radilo na daljem integrisanju transportnih mreža u regionu, ali i povezivanju odgovarajuće infrastrukture regiona sa transportnim mrežama Evropske unije.

Zajedničko tržište?

Pored infrastrukturnih projekata, ekonomsko povezivanje zemalja Zapadnog Balkana tema je o kojoj se u Briselu možda i najviše pričalo u pripremnom procesu za samit u Tristu. Komesar za pregovore o proširenju Johanes Han u više navrata je najavljivao da bi na samitu u Trstu trebalo da dođe do usaglašavanja „akcionog plana“ za razvoj zajedničkog regionalnog ekonomskog tržišta. Ideja o Zajedničkom tržištu predstavljena je na martovskom sastanku zapadnobalknskih lidera u Sarajevu ima podršku EU i dela regiona.

I dok Han poručuje da bi „glavni cilj Trsta trebalo da bude slobodan protok robe, usluga i međusobno priznavanje sertifikata“ među zemaljam regiona, protiv „jedinstvenog tržišta“ već su se izjasnili Kosovo i Crna Gora. Kosovo je svoj stav obrazložilo činjenicom da je za državu nisu priznale ni Srbija ni BiH sa kojima bi navodno trebalo da bude u „zajedničkom tržištu“. Priština je dodatno izrazila i rezerve zbog ekonomske saradnje Srbije i Ruske federacije koja bi mogla da ima uticaj na novouspostavljeno regionalno tržište na Zapadnom Balkanu. Sa druge strane, Crna Gora smatra da bi takvo regionalno ujedinjavanje moglo da stvori alternativu za evrointegracioni proces Zapadnog Balkana.

„Stvari su upravo suprotne“, objašnjava komesar Han. „Radi se o pripremi regiona za budući ulazak i integraciju u već postojeće zajedničko evropsko tržište.“

I dok u Briselu navode da bi buduće zajedničko regionalno tržište moglo da obuhvati 20 miliona građana, otvori 10.000 novih radnih mesta i pojača političku i ekonomsku situaciju u regionu, do poslednje trenutka se očekuje da se vidi da li će ti evropski argumenti biti dovoljno ubedljivi za sve na Zapadnom Balkanu.

Ono što se sa sigurnošću očekuje na samitu u Trstu jeste otvaranje kancelarije Investicionog foruma privrednih komora zemalja zapadnobalkanske šestorke, Hrvatske i Slovenije. Očekuje se da Evropska komisija na samitu u Trstu dâ i dodatni finansijski podsticaj malim i srednjim preduzećima, kao i privatnom sektoru u regionu. Na marginama samita u Trstu održaće se i Forum mladih EU i Zapadnog Balkana, kao i promocija Erazmus-programa za razmenu studenata koji je već uspešno zaživeo u regionu.

Most između Zapadnog Balkana i EU

Pored najava o „planu i programu“ koje stižu iz Brisela, pred početak ovogodišnjeg samita Zapadnog Balkana i EU, jasno je i da domaćin Italija puno pažnje pridaje ovom skupu. Italijani ukazuju na svoje snažne veze sa Balkanom i već sada dovode u vezu Rimsku deklaraciju „o budućnosti EU“ usvojenu krajem marta u Rimu, s deklaracijom koja bi trebalo da bude usvojena na samitu u Trstu. Zvanični Rim saopštava da se EU kroz svoje reforme i razvoj priprema za „bolju dobrodošlicu Zapadnom Balkanu u budućnosti“.

Italien Außenminister Angelino Alfano

Angelino Alfano: Stvaramo uslove u kojima evropska perspektiva ne bi trebalo da bude apstraktan i teško dostižan koncept

„Sa samitom u Trstu želimo da izgradimo most sa Zapadnim Balkanom, da pojačamo njihovu nameru da se ujedine sa ostatkom Evrope i stvorimo uslove u kojima evropska perspektiva ne bi trebalo da bude apstraktan i teško dostižan koncept. Mi moramo da radimo kako bi postigli definitivan mir i trajnu luku za Zapadni Balkan unutar EU i u okvirima njenih vrednosti“, poručuje Angelino Alfano, italijanski ministar spoljnih poslova.

I dok iz Brisela ponavljaju svoju opredeljenost, ali i stratešku potrebu za postizanjem trajne stabilnosti i konačnim ujedinjenjem celog evropskog kontinenta, iz Rima dodaju da bi upravo samit Zapadnog Balkana i Evropske unije u Trstu trebalo da predstavi Evropu kao ponovo uzdignutog čuvara stabilnosti i prosperiteta, sada i uz konkretan doprinos Zapadnog Balkana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android