Čiji đaci su najspretniji u svakodnevici? | Izbor iz štampe | DW | 02.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Čiji đaci su najspretniji u svakodnevici?

Svaki peti petnaestogodišnjak u Nemačkoj ima probleme sa snalaženjem u svakodnevici, posebno sa rukovanjem različitim pomagalim i spravama – to je pokazalo specijalno izdanje petog po redu PISA-testa.

U zadatke koje su (na računarima) rešavali đaci spadaju, na primer, kupovina vozne karte iz automata, podešavanje klima-uređaja ili mp3-plejera, kao i traženje najboljeg puta kroz grad pomoću mape (uz korišćenje gradskog prevoza). Zadatke je dobilo 85.000 đaka iz čitavog sveta – njih 1350 u Nemačkoj. Najbolje rezultate su postigli đaci iz Singapura, Južne Koreje i Japana, a među evropskim đacima – Finci. Nemački đaci su – već prema vrsti zadataka – završili između 12. i 21. mesta, direktno ispred SAD, Belgije i Austrije. Evo nekih karakterističnih komentara objavljenih u nemačkim dnevnim listovima.

Miteldojče cajtung (Hale): „Nakon što je prvi PISA-šok za Nemačku poslužio kao povod da pogledamo malo ka Skandinavcima i zapitamo se: šta to oni bolje rade od nas? – Sada bi dosledno bilo da bacimo pogled i u Istočnu Aziju. Japan i Koreja su na ovom specijalnom testu najbolje plasirani – iako su na prošlom testu čistog školskog znanja bili na lošijim pozicijama od Nemačke. No, istraživači su sada pokazali da školsko znanje nije dovoljno. To samo po sebi ne iznenađuje. Ali, snalaženje u svakodnevici i sposobnost rešavanja problema stiču se ne samo u školi, već i iskustvom.“

Libeker nahrihten (Libek): „Pitanje je da li deca i mladi u školi zaista stiču bitna znanja; da li stiču sposobnost spoznaje, rešavanja problema, traženja kreativnih rešenja. Diskusije o tome da li gimnazija u Nemačkoj treba da (kao srednja škola) traje četiri ili pet godina sada je dobilo sasvim drukčiju pozadinu. Zapravo je najvažnije koje sposobnosti se u koje vreme stiču. Da li se gradivo samo 'buba', da bi malo kasnije bilo zaboravljeno, ili se uči sa orijentacijom na uspeh, uz igru, ali na način koji omogućava sticanje održivog znanja?“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Rezultati ove studije ne daju povoda ni za duboku uznemirenost, ni za udobno zavaljivanje u naslonjaču. Ponovni šok nismo doživeli – kao što je to bio slučaj 2000. godine – tako da sada neće biti užurbanog menjanja nastavnih planova. I dobro je što je tako. Kada se radi o rešavanju problema u svakodnevici, obrazovna politika nije odlučujući faktor. Nastavnici mogu da podstaknu svoje đake na kreativno mišljenje i samostalno učenje. Ali, bilo bi pogrešno da se kompletna odgovornost za uspeh ili neuspeh u tome prebaci na pedagoge. Ona je u velikoj meri i na roditeljima.“

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Škola treba da priprema đake za život, ali ona to postiže samo u određenim granicama. Iskustvo i saznanja, lična profesionalna orijentacija, sve to se obično razvija tek kada se napusti škola. To bi trebalo da bude uteha za sve nemačke školarce koji su posle najnovije PISA-studije ponovo dobili etiketu prosečnosti. Ali, tačno je i da je obrazovni sistem permanentno gradilište na kome ima još mnogo da se radi...“

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri): „Nameću se tumačenja prema kojima mladi u školi uče premalo, ili uče pogrešne stvari. Ali takve interpretacije su kratkovide. One ne uzimaju u obzir sam test. Sa automatom za prodaju karata nije lako izaći na kraj – ali da li to govori nešto o sposobnostima njegovih korisnika za snalaženje u svakodnevici? Studija ne kaže ništa o tome da li su mladi na tom zadatku bolji od odraslih ili ne. Istraživanje je opis stanja i potraga za vezom sa društvenom situacijom đaka. Bilo bi pogrešno da se samo na osnovu njega sada već formulišu novi zahtevi. Bolje bi bilo da se sama studija podvrgne kritičkom razmatranju.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković