„Čaša se prelila“ | Izbor iz štampe | DW | 14.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka-Turska

„Čaša se prelila“

Glavna tema komentara u nemačkoj štampi je diplomatski sukob nemačkog i turskog rukovodstva oko predreferendumske kampanje koju turski političari žele da vode u Nemačkoj.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Možemo biti ogorčeni na Tursku. I moramo biti. Ali, i naše greške se sada svete. Predugo se postupalo kao da želimo da budemo bliski partneri, iako dve strane nisu mogle da nađu zajednički jezik. Prekasno je Angela Merkel promenila svoj kurs u izbegličkoj krizi, dakle, tek onda kada je nad njom uspostavila kontrolu sumnjivom trgovinom sa Turcima. Premalo u Evropi važi pravo na slobodu govora, ako poslanici i novinari ozbiljno traže da se zabrane nastupi turskih ministara. Ili su ta prava univerzalna i važe uvek i svuda, ili – ne. Ili se demokratija primenjuje i onda kada to boli, ili – ne.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Šef holandske vlade Mark Rute, koji se nalazi usred predizborne kampanje, sa zahvalnošću je prihvatio provokaciju Redžepa Tajipa Erdogana, a turski premijer reaguje toliko oštro da bi čovek mogao da pomisli da je samo pitanje vremena kada će objaviti rat. Sve i ako u tome ima mnogo sulude retorike i ne mora da se strahuje od oružanog sukoba, važno je da i NATO poziva na uzdržanost. Koliko god Erdogan očijukao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, NATO ostaje bezbednosnopolitičko sidrište države koja je okružena kriznim žarištima.“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Eskalacija između Turske i Holandije pokazuje: Ankara nije spremna da se vrati civilizovanom ophođenju. Zato je vreme da i nemačka vlada jasnije nego do sada pokaže da je sada kap prelila čašu. Vlada stalno naglašava da je dil oko izbeglica takav da niko ne može da je ucenjuje – znači: Merkelova ne mora da strahuje zbog njegovih posledica. Pa će, kada prođe referendum u Turskoj, morati da se pokupi gomila razbijenog stakla.“

Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg): „Vreme je da i nemačka vlada pokaže da je kap prelila čašu. Dosta je sa turskom predizbornom kampanjom u Nemačkoj. Poređenja sa nacistima su crvena linija koja je prekoračena. Sada nije više dovoljno samo pooštriti ton, kao što to čini Angela Merkel. Predsednik Redžep Tajip Erdogan može slobodno da dođe u Nemačku radi političkog dijaloga, na primer, u slučaju zatvorenog nemačkog novinara Deniza Judžela i drugih Nemaca koji sede u turskim zatvorima. Ali ne sme više biti tolerisanja netolerantnih. Nemački Ustavni sud je prošle nedelje utro put takvom stavu. Sada je potrebno pokazati solidarnost sa Holanđanima, bliski prijateljima i susedima koji su nekada bili žrtve nacističkog varvarstva.“

Rajn-Nekar cajtung (Hajdelberg): „Zbog žestine optužbi, teško je sačuvati hladnokrvnost. Na to je trebalo da misli i Martin Šulc kada je govorio o „dramatičnoj“ situaciji. Dramatičan je pri tome izbor reči. Hladnokrvno odbacivanje optužbi, principijelno priznavanje prava Erdoganove trupe da govori u Nemačkoj, i stalno insistiranje nademokratskim vrednostima – i u Turskoj! – to je primerena reakcija.“

Minhner merkur (Minhen): „Snaga Evrope je u opuštenosti, u tome da ne dozvoli da je Erdogan uvuče u rat rečima, ali i u tome da ne zazire od njega. Upozorenje holandskim turistima koji nameravaju da putuju u Tursku moglo bi da se ispostavi kao delotvornije od diplomatskih zađevica. Onaj ko kao građanin Nemačke želi da ima jasan odgovor na bezobrazluke iz Ankare, najbolje je da ga dâ sam i to tako što će ovaj put provesti letovanje drugde, a ne tamo gde ga domaćin naziva fašistom“.

Veclarer noje cajtung (Veclar): „To što su dobri odnosi sa Turskom u interesu Evrope, kao što su bili i u interesu SAD, bila je posledica važne uloge NATO-partnera u svetlu sukoba između Istoka i Zapada, problema na Bliskom istoku i izbegličke krize. Kako sada stoje stvari, Zapad bi pod hitno trebalo da se okrene drugoj regionalnoj sili – verovatno Iranu – kao faktoru stabilnosti i da razvija integrativne koncepte obnove. Dobra politika se uvek temelji na određenoj minimalnoj meri zajedničkog i uzajamnog. Nju ne dovode u pitanje Holandija ili Nemačka, već Turska.“

Reklama