Ćutanje o novoj masovnoj grobnici u Srbiji | Politika | DW | 24.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Ratni zločini

Ćutanje o novoj masovnoj grobnici u Srbiji

Zvaničnici Srbije nisu poklonili pažnju vesti o pronalasku nove masovne grobnice kod Raške u kojoj su, veruje se, tela kosovskih Albanaca. Ne komentarišu ni odluku Prištine da zbog toga zabrani Vučiću ulazak na Kosovo.

Lokacija u mestu Kiževak u opštini Raška na kojoj je pronađena masovna grobnica

Lokacija u mestu Kiževak u opštini Raška na kojoj je pronađena masovna grobnica

Pre više od nedelju dana, direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini, Arsim Grdžaliju izjavio je da je u Kiževaku u opštini Raška pronađena masovna grobnica. Dva dana kasnije, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da se veruje da je u grobnici između 15 i 17 tela, i da će njihova identifikacija biti moguća posle analize DNK. Istog dana, Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zatražilo je ekshumaciju tela pronađenih u opštini na jugozapadu Srbije.

Tu vest nije komentarisao gotovo niko iz vlasti u Srbiji, a jedini predstavnik opozicije koji je o tome nešto rekao je predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF) Zoran Vuletić. On je u saopštenju podsetio da masovna grobnica u Raškoj nije jedina pronađena u Srbiji i da „skriveni grobovi pokazuju kontinuiranu neodgovornost države i nesumnjivo saučesništvo u zločinu“.

Zabrana ulaska na Kosovo

Nekoliko dana pošto je otkrivena grobnica u Raškoj, objavljena je vest da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zabranjen ulazak na Kosovo. Ni o tome nijedan zvaničnik Srbije ništa nije rekao, a Predsedništvo Srbije nije odgovorilo na molbu internet-portala „Kossev“ da prokomentariše vest o tome.

Na pitanje DW da li je Vučiću zaista zabranjen ulazak na Kosovo i šta je bio razlog za tu odluku, Ministarstvo spoljnih poslova Kosova odgovorilo je linkom ka saopštenju ministarke Melize Haradinaj-Stubla: „Zahtev Vučića, Vulina, Đurića i Petkovića da posete Kosovo, u vreme kada se Kosovo suočava s ponovnim otvaranjem rane i velikog bola za nestalim licima, i otkrivanjem masovnih grobnica Albanaca“ predstavlja „više uvredu, nego provokaciju“, navela je Haradinaj-Stubla i dodala da će „svaki zahtev Srbije u ovim okolnostima, uvek imati isti odgovor“.

Meliza Haradinaj-Stubla: Uvreda, a ne provokacija

Meliza Haradinaj-Stubla: Uvreda, a ne provokacija

Među retkima, ako ne i jedini koji su se osvrnuli na vest o zabrani da Vučić uđe na Kosovo, opet je Zoran Vuletić. On je upitao predsednika Srbije da li je zabrana ulaska na Kosovo u bilo kakvoj vezi s pronalaskom grobnice. Po svemu sudeći, odgovor do sada nije dobio.

Spremnost za rešavanje pitanja nestalih?

Kiževak je peto mesto u Srbiji na kojem su otkrivene masovne grobnice. Ranije su grobnice, sa ukupno 941 telom, pronađene u Batajnici, Perućcu, Petrovom Selu i Rudnici.

Pitanje nestalih je deo agende dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, a rešavanje tog problema ušlo je i u sporazum potpisan u Vašingtonu 4. septembra.

Iako su se obe strane obavezale „da će ubrzati napore da lociraju i identifikuju posmrtne ostatke nestalih osoba“, neke izjave zvaničnika Srbije opovrgavaju uveravanja da Beograd to zaista i namerava da učini.

„Šta ćemo mi sa Srbima koji potkazuju Albancima i Hrvatima, pričaju razne gluposti, pokazuju im gde su sahranjeni Albanci širom Srbije? Veljko Odalović, ta Komisija za nestala lica, oni malo, malo, pa idu da istražuju neke lokacije koje dojavljuju određeni špijuni“, rekao je u septembru u intervjuu za jednu beogradsku televiziju novi predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.

Nepuna dva meseca kasnije, Dačić je za „Sputnjik“ izjavio da Srbija radi na istrazi ratnih zločina, otkrivanju grobnica i nestalih lica, i da „u Srbiji niko ne sprečava da se nešto otkrije ili da se sankcionišu krivci“.

Kongres SAD: nisu kažnjeni svi krivci

Upravo na presude Haškog tribunala pozvao se Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD, koji je na Tviteru preneo da je konstatovao da je za skrivanje tela ubijenih Albanaca u Hagu osuđen Vlastimir Đorđević, ali da se u Beogradu nije sudilo ostalima koji su u tome učestvovali.

Ekshumacija tela iz masovne grobnice u Batajnici 2005.

Ekshumacija tela iz masovne grobnice u Batajnici 2005.

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 2017. godine tom pitanju posvetio dosije „Operacija skrivanja tela“ i podsetio da je odluka o skrivanju tragova zločina na Kosovu donesena 1999. na najvišem državnom nivou, i da je Slobodan Milošević od ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića tražio da učini sve kako bi se uklonili sahranjeni leševi albanskih civila.

FHP je naveo da iz dokumenata policije i vojske proizilazi da su u prikrivanju leševa ubijenih Albanaca učestvovale desetine pripadnika i MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije. Utvrđeno je i da su, po nalozima policijskih zvaničnika, u uklanjanju leševa učestvovali i civili i radnici javnih preduzeća

Dokazi o premeštanju leševa s Kosova u Srbiju izvođeni su u procesima pred Tribunalom u Hagu protiv Nikole Šainovića i drugih visokih zvaničnika Srbije, kao i u postupku protiv Vlastimira Đorđevića. Uz to, neki od dokaza o skrivanju tela ubijenih Albanaca izvođeni su i pred Višim sudom u Beogradu, u predmetima „Suva Reka“ i „Bitići“.

Ipak, niko od desetina pripadnika MUP-a Srbije, koji se pominju u dosijeu FHP nije procesuiran, pa se pred sudom nije pojavio nekadašnji pomoćnik ministra policije Obrad Stevanović, koji je 1999. godine na sastanku državnog vrha zapisao: „Nema leša – nema zločina“.

Nije se sudilo ni načelniku Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Draganu Iliću, koji je, navodi FHP, imao „vodeću ulogu u isplati dnevnica na ime operativnih troškova proisteklih iz akcije prikrivanja leševa“.

Optužnica nije podignuta ni protiv nekadašnjeg načelnika Kriminalističko-tehničkog centra Vladimira Aleksića, koji je, prema izjavi Slobodana Borisavljevića, šefa kabineta Vlastimira Đorđevića, sa Desimirom Radićem bio među saradnicima Dragana Ilića.

Na sudu se nije pojavio ni Petar Zeković, jedan od pomoćnika Vlajka Stojiljkovića, iako je radnik MUP-a Božidar Protić u Hagu posvedočio da je prevozio leševe sa Kosova u Srbiju i da je tada u stalnom kontaktu bio upravo sa Zekovićem.

Nije istražena ni odgovornost Gorana Radosavljevića Gurija, nekada nadležnog za Nastavni centar u Petrovom Selu, gde su otkrivene dve masovne grobnice. To nije učinjeno, iako je nekadašnji šef Službe državne bezbednosti Radomir Marković na suđenju Slobodanu Milošević izjavio da mu je Dragan Ilić rekao kako mu je pomoć u poslu (asanacije terena) pružio baš Goran Radosavljević Guri, navedeno je u dosijeu FHP.

Na taj dosije pozvao se 18. novembra Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD, uz konstataciju da, uprkos obećanju Aleksandra Vučića, pred lice pravde nisu izvedeni ni oni koji su u Petrovom Selu, na lokaciji Nastavnog centra, 1999. godine ubili trojicu braće Bitići.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama