Ćirilica zdesna nalevo | Evropa | DW | 15.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

reportaža

Ćirilica zdesna nalevo

Nijedno dete ne sme biti odsečeno od sistema obrazovanja – to kažu srpski Ustav, zakoni i međunarodne konvencije. Pa ipak, deca tražilaca azila retko idu u školu. Država godinama ne donosi strategiju o tome.

Pogledajte video 01:56
Trenutno na programu
01:56 min

Sirijski đak u srpskoj školi

Prvi zadatak koji je Rami imao na času matematike bio je da napiše svoje ime na tabli. Sa ispisivanjem prvih slova sa desne na levu stranu, nastavniku Vitomiru Markoviću bilo je jasno da će svoj nastavni plan morati posebno da prilagođava Ramiju. „Uz pomoć Gugla prevodim zadatke na arapski i engleski jezik, jer on ne razume običan konverzacijski srpski, a kamoli stručne matematičke pojmove. Priprema nastave zahteva dodatni posao, ali moramo naći način da radimo sa njim, jer drugačije neće napredovati“, priča Marković.

Flüchtlinge Schule Serbien

Trojka iz nemačkog, petice iz srpskog

Rami kaže da voli da uči, naročito srpski jezik. „Što pre želim da ga usavršim kako bih dostigao nivo znanja ostalih učenika, da ne bih morao da brinem kako da ostanem ovde. Svi predmeti mi idu dobro, hvala Bogu, osim geografije i istorije koje mi pomalo otežavaju stvari", kaže Rami za DW.

Podaci Ministarstva prosvete govore da na teritoriji Školske uprave Sombor samo jedan đak izbeglica redovno pohađa nastavu i to u Osnovnoj školi „Miloš Crnjanski“ u Subotici. To je upravo dvanaestogodišnji Rami koji je krajem avgusta zajedno sa bakom i tetkom došao iz Sirije u Suboticu.

Škola je odlučila da ga na osnovu godišta upiše u šesti razred, iako je u Alepu završio sedmi. Tu odluku je potvrdio i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje koji mu je priznao prvih pet razreda osnovne škole na osnovu svedočanstava koja im je na uvid dala Ramijeva baka.

Bez strategije

Centar za pružanje pomoći tražiocima azila je pre dve godine inicirao upis dece izbeglica u škole u Srbiji. Tada je sedmoro dece uključeno u obrazovni sistem. Naredne godine je taj broj višestruko porastao, te je škole širom Srbije pohađalo 35 dece koja su došla uglavnom iz Sirije, Avganistana, Eritreje i Somalije. Deca idu u škole u blizini Centara za azil, u Krnjači, Banji Koviljači, Bogovađi, Krnjači, Sjenici i Tutinu...

Zapravo je sve to daleko od onoga što stoji u Ustavu Srbije – da sva deca, pa i ona tražioca azila, moraju biti uključena u obrazovni sistem. No prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije ove godine je tek četvoro njih je upisalo školu. S druge strane, u NVO Centru za pružanje pomoći tražiocima azila tvrde da bi čak stotinak dece širom Srbije trebalo uključiti u školski sistem.

Flüchtlinge Schule Serbien (DW/S. Kljajic)

Poruka škole u Subotici ne važi u celoj Srbiji i za svu decu

Iako njihovo obrazovanje pored Ustava garantuju i Zakon o azilu, Zakon o osnovama sistema obrazovanja, kao i Konvencija UN o pravima deteta, direktor Centra za pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović kaže da se upravo u pojedinim Centrima za azil ti zakoni svesno krše. Na taj način se, kako kaže, izbeglicama poručuje da rešenje svog statusa potraže u nekoj drugoj zemlji.

„Pre svega mislim na Centar za azil u Krnjači. Suočavamo se sa prećutnim otporom Uprave da omogući deci da idu u školu. Preti se roditeljima da će biti izbačeni iz Centra ukoliko deca krenu u školu. Dešava se da ukoliko vide dete sa torbom ne puštaju ga da napusti dvorište“, tvrdi Đurović.

Da se izbelice ne ohrabruju da traže azil, smatra i zamenik zaštitnika građana Miloš Janković. Kao problem ističe neefikasan sistem azila u Srbiji, zbog čega je u protekle dve godine Zaštitnik uputio stotinak preporuka Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu rada i Komesarijatu za izbeglice.

„Ne može se govoriti o inkluziji te dece u naše obrazovanje, sve dok se ne napravi koncept kako će sve te porodice biti uključene u život u Srbiji, a taj plan definitivno ne postoji“, kaže Janković. „Ne može se to rešiti adaptacijom kasarni za boravak izbeglica, odakle će deca ići u školu. To nije rešenje.“

Baka iz Vojvodine

Mali Rami pokazuje veliku želju da što pre savlada gradivo, zbog čega jednom nedeljno dolazi na dopunske časove. „Prezadovoljna sam kako napreduje, a posebno mi je drago što su ga vršnjaci prihvatili“, opisuje rad sa Ramijem nastavnica srpskog jezika Ljiljana Radošević. „Na časovima mu dajem da prepisuje tekstove sa latinice na ćirilicu. Dešava se da na kontrolnom dobije bolju ocenu od dece kojima je to maternji jezik."

Prihvatanje Ramija u društvo i školski sistem velika je podrška za prevazilaženje trauma iz Sirije, smatraju njegovi nastavnici. Ipak, on se nakon škole ne vraća u Centar za azil, već u svoj novi dom.

Naime, Ramijeva baka poreklom je iz Vojvodine. Kata Gurinović Kassab napustila je rodnu Suboticu 1985. godine udavši se za Sirijca sa kojim je zajedno u Sloveniji studirala medicinu. Pre tri meseca vratila se iz sirijskog Alepa u svoj grad i sa sobom povela unuka Ramija.

Zbog tih okolnosti, Rami je u specifičnom, donekle komfornijem položaju u odnosu na drugu decu tražioce azila. Pa čak i u njegovom slučaju uključivanje u školski sistem zasnovano je na entuzijazmu i volji zaposlenih u školi, a ne na sistemskoj podršci institucija.

DW.COM

Audio i video