Ćelije koje ubijaju | Politika | DW | 01.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Egipat

Ćelije koje ubijaju

Smrt mladog filmskog reditelja u jednom egipatskom zatvoru ponovo je skrenula pažnju na straobalne uslove u kojima se tamo drže zatvorenici. Mnogi od njih su tu završili zbog svojih političkih stavova.

Krcati zatvori

Krcati zatvori

Šabi Habaš je mogao biti svašta, ali nikako nije mogao biti kriminalac. Mladi filmski autor je plenio estetikom svog rada sve dok nije istrgnut iz života i bačen u zatvor Tora u egipatskom glavnom gradu Kairu.

Optužen je 2018. da je pristupio „terorističkoj organizaciji“ i širio lažne vesti. Nedugo pre toga je snimio video-spot za pesmu „Balaha“ egipatskog rokera Ramija Esama koji živi u egzilu. Pesma se kritički suočavala sa egipatskim diktatorom Andelom Fatahom al Sisijem.

Početkom ovog maja je Habaš (24) pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji. Drugi zatvorenici su satima tražili da čuvari pozovu lekarsku pomoć. Lupali su po zidovima, ali sve je bilo uzalud.

Nepoznat broj zatvorenika

Egipatsko tužilaštvo je kasnije objavilo da je Habaš „greškom“ umro od posledica sredstva za dezinfekciju ruku – navodno je popio to sredstvo jer je mislio da je u flašici voda. Ali mladi reditelj izvesno nije jedini ko je poslednjih meseci izgubio život u zloglasnom zatvoru.

„U paviljonu 4, gde su nenasilni politički zatvorenici, smrt Šabija Habaša bila je već treća u poslednjih deset meseci“, prenosi Institut za ljudska prava iz Kaira. Aktivisti optužuju zatvorsku upravu da svesno dopušta da politički zatvorenici umru, ne pružajući im medicinsku pomoć.

Nepoznato je koliko ima zatvorenika u Egiptu. Procene uglavnom govore o 100.000 ljudi, uključujući pritvorske jedinice. Zatvori pucaju po šavovima – navodno je u državnim 60 odsto više zatočenika nego što dopuštaju kapaciteti, a u lokalnim čak triput više ljudi od predviđenog broja.

Izveštaji govore o zatvorenicima koji spavaju na kamenom podu, nekada maltene jedni preko drugih. „Zatvorenici često moraju da spavaju na smenu“, kaže Amr Magdi, stručnjak za Bliski istok organizacije Hjuman rajts voč. „Nema dovoljno mesta da svi legnu.“

Jedan aktivista koji je i sam bio u zatvoru za DW priča o maltretmanu koji je tamo proživeo. „Nas sedamdeset je bilo smešteno u malenom prostoru“, kaže ovaj čovek koji nije želeo da mu otkrivamo ime. „Na smenu smo sedeli na podu, a ostali su morali da stoje i nisu mogli da se kreću. Kretanje je bilo luksuz.“

I to nije jedini problem. Ovaj čovek kaže da su zatvorski čuvari radili šta su hteli. Jednom je, priča, video kako su desetak zatočene dece odveli u sobu za isleđivanje. „Onda sam čuo vriske i nisam mogao da zaključim da li to vrište devojčice ili dečaci.“

„Glas koji moramo da čujemo“

Hjuman rajts voč zahteva od egipatskih vlasti da oslobode nenasilne političke zatvorenike i robijaše koji su u zatvoru jer nisu imali novca da plate novčane kazne. Ova organizacija podseća da su, posebno tokom pandemije, pretrpani zatvori ozbiljan rizik.

Zloglasni zatvor Tora u Kairu

Zloglasni zatvor Tora u Kairu

Muzičar Rami Esam, koji danas živi u Švedskoj i Finskoj, i sam je bio u egipatskom zatvoru. To je opisao u jednoj pesmi koja je trebalo da bude deo kampanje za puštanje na slobodu reditelja Šadija Habaša. Neke od tekstova je sam Habaš napisao u zatvoru i uspeo da ih prokrijumčari napolje.

„Pesma je podsetnik za sve nas da treba da se založimo za puštanje političkih zatvorenika, umetnika i drugih čija se ljudska prava krše“, kaže Esam za DW. „To je glas stotina hiljada ljudi koji su isto doživeli. To je glas koji moramo da čujemo. On se guši, pa ipak je glasan.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama