Život za male pare

Horst Ajhorn u dnevnoj sobi svira na gitari. Džez muzika je uvek bila njegov hobi i sada povremeno svira u jednom kafeu sa mladima. Prvi put je taj 75-togodišnjak u Gerlic došao sa suprugom za sedamdeseti rođendan. Oboje su bili oduševljeni gradom.

„Oboje smo primetili da su ljudi ovde veoma otvoreni. To je bio jedan od razloga što smo došli ovde, tako nešto nismo imali prilike da doživimo na zapadu. Posle 2-3 dana smo odlučili da prodamo našu kuću i preselimo se u Gerlic", priča Horst.

Bračni par Ajhorn sada stanuje u centru Gerlica, u stanu od 140 kvadrata koji je opremljen nameštajem od orahovog drveta, sa visokim stropovima. Sa balkona se gleda u vrt sa holivudskom ljuljaškom. Koliko košta takvo zadovoljstvo? Dagmar Ajhorn ne želi ni da priča o stanarini. Toliko je mala.

„Ovakav stan je moj muž imao u Diseldorfu pre 30 godina i plaćao ga 2.000 maraka bez grejanja. Ovako nešto nigde drugde ne bih mogla sebi da priuštim".

Stanovi zvrje prazni

U Gerlicu su stanarine jako niske zato što u centru grada oko 5.000 stanova zvrji prazno. Možda je to razlog što se godišnje oko 300 penzionerskih parova sa zapada Nemačke seli u Gerlic. Poput bračnog para Ajhorn koji se u novoj okolini savršeno snalaze.

U hesenskom selu gde su ranije živeli, naviše im je nedostajala kulturna ponuda a u Gerlicu idu u pozorište, na koncerte, sviraju na gradskim feštama, voze bicikle. I sami učestvuju u radu pozorišta. Za svoj novi grad angažuju se na još jednom planu.

„Mi smo oduševljeni Gerlicom. Upravo zato pravim reklamu gde god mogu".

Naime, na njihov poziv, sve više prijatelja i poznanika dolaze da žive Gerlicu.