Život povratnika u Klini

Andrea Banjac, koji se posle višegodišnjeg raseljeničkog života vratio u rodni kraj kojeg je zbog poznatih dogadjaja napustio juna 1999. kaže da je obišao sva povratnička sela u pećkom regionu. Bio je u opštini Klina, gde mu nije trebala pratnja, jer je kako kaže bezbednost tamo prilično dobra:

"Pozdravio bih sve ljude koji žive u rasejanju u Srbiji da dodju i da nas bude kao što nas je nekada bilo, da živimo zajedno i da nam pomognu.“

Radoš Živković koji se vratio u Berkovo nije zaboravio albanski i ima samo jednu želju: da ode od Kline do Berkova na biciklu. I to sto puta Berklovo Klina i obrnuto.

Milan Dončić iz Biče tvrdi da nemaju slobodu kretanja i da ne postoje elementarni uslovi za život ljudi.

"Prvo nemaju slobodu kretanja a drugi problem jeste ekonomski razvoj. Ako vi normalno ne možete da se krećete i živite u svojoj kući ili oko kuće nema od toga ništa. Vi kao normalan čovek morate da se krećete i komunicirate sa ljudima.“

Prenk Gjetaj, predsednik SO Klina, naglašava da povratnici u svim ovim selima se slobodno kreću, osim u Biči i Grapcu. On ističe da u njima povratnici žele da budu izolovani zato što podržavaju politiku Beograda a tražili su i vojno prisustvo KFOR-a i policije.

U cilju održivog povratka u planu je i da se u Berkovu izgradi farma svinja. O tome Besim Ukaj, iz Danskog saveta za izbeglice, kaže:

„Pošto ovde žive Albanci katoličke i Srbi pravoslavne vere, obe strane su podnele zahtev za osnivanjem farme svinja ovo tim pre što na Kosovu nema farme ovakve vrste. Ovaj projekat, misle meštani, da će ih još više zbližiti i vratiti medjusobno poverenje.”

Klina je prva opština u pećkom regionu koja je započela sa procesom povratka i od 2002. ovde je vraćeno nekoliko stotina raseljenih. Za najveći broj njih izgradjene su kuće a i materijalno su potpomognuti kako bi od nečega startovali i svoj povratak učinili održivim.