Živeti od umetnosti

Na slici koja deluje poput mutne fotografije, nazire se katedrala u Milanu. Ulje na platnu nemačkog umetnika Gerharda Rihtera nedavno je na jednoj aukciji prodato za 29 miliona evra. Među najbolje plaćenim umetnicima na svetu su i Nemci, poput Nee Rauha ili Andreasa Gurskog. Oni odavno ne strahuju za svoju egzistenciju. Ali milionske cene nekolicine ne mogu da zamagle činjenicu da velika većina ostalih nemačkih umetnika jedva sastavlja kraj s krajem.

Veza umetnika i galerista

Razlog možda treba tražiti i u hiperprodukciji akademskih umetnika na nemačkim umetničkim akademijama. Samo prošle godine oko 4.800 mladih odlučilo se za studiranje na nekoj od umetničkih akademija. Ti mladi umetnici „odgovorni“ su, naravno, i za veliki broj umetničkih dela koja izlaze na tržište. Međutim, da bi imali bilo kakve šanse za uspeh na zasićenom tržištu, mladim umetnicima potrebni su galeristi. A do njih nije tako lako doći. Uprkos tesnoj povezanosti umetnika i galerista, mladim umetnicima ne preporučuje se da se daju u grozničavu potragu za nekim ko će njihova dela predstavljati i prodavati, kao i stvarati veze koje su i u umetničkom svetu neophodne. „U prvim godinama stvaranja, za mlade umetnike mnogo je važnije da što više izlažu i stvaraju kontakte sa kustosima. Tek dve-tri godine nakon završetka akademije, pravi je trenutak za stupanje u kontakt sa galeristima“, smatra Bertold Pot, vlasnik jedne galerije iz Kelna, specijalizovane za savremenu umetnost.

Veze su najvažnije

Šta je s onima koji nisu izlagali i na kraju studija ne znaju gde bi da počnu? „To niko sebi ne može da dozvoli. Jer i tokom studija mladi umetnik mora da 'visi' po izložbama i skuplja kontakte“, smatra Alvin Laj. On zna o čemu priča jer je nedavno završio svoju školovanje na uglednoj Akademiji likovnih umetnosti u Diseldorfu i Visokoj školi za medijske umetnosti u Kelnu. On trenutno živi od toga što tu i tamo asistira etabliranim umetnicima ili beleži izložbe. Ali već sam pogled na njegov atelje, u kome je, uprkos blagim zimskim temperaturama, prilično hladno, ukazuje na to da se od tih poslova i ne zaradi previše. Laj volontira i u raznim udruženjima koja organizuju izložbe mladih umetnika, u stanovima ili slobodnim prostorima. Novac se time (za sada) ne zarađuje, ali on se na taj način upoznaje sa pripadnicima scene, skuplja važne kontakte.

Podrška institucija

U Nemačkoj postoji još jedna tradicija finansiranja mladih umetnika. Oko 300 nemačkih umetničkih udruženja finansira mladu umetnost i to kroz članarine. To je tradicija koja u zemljama nemačkog govornog područja postoji već preko 200 godina. Iako u tim udruženjima, koje igraju važnu ulogu u nemačkom kulturnom životu, po pravilu ne izlažu potpuno nepoznati umetnici, svoj put do tih izložbenih dvorana pronalaze i sveži likovni akademci. Zato i poznavaoci scene poput Bertolda Pota, položaj mladih nemačkih umetnika smatraju povoljnijim nego negde drugde. „Pored umetničkih udruženja, tu su i mnoge druge institucije koje pomažu mladim umetnicima, recimo time što im na raspolaganje ustupaju ateljee“, kaže Pot. Uprkos podršci institucija, priznaje Pot, spremnost da se mladima pruži šansa veća je u inostranstvu, naročito u SAD.

„Od umetnosti nema hleba“

Prolazna, nestalna zaposlenja deo su svakodnevice velikog broja umetnika, kako u Nemačkoj, tako i u ostatku sveta. „Jedan moj prijatelj putuje čitavom Nemačkom i dekoriše izloge ili čak organizuje sprovode i tako finansira svoju umetnost“, kaže Laj. Prema statistikama Umetničke blagajne socijalnog osiguranja, preko koje slobodni umetnici (i novinari) mogu zdravstveno i penziono da se osiguraju, prosečna godišnja bruto zarada likovnih umetnika iznosi 14.200 evra. Uprkos tome, Laj smatra da ne postoji strategija kojom mladi umetnici od samog početka karijere mogu da rade na tome da zarađuju mnogo od svoje umetnosti. „U tom slučaju, umetnik postaje sadržajno korumpiran. I to kupci vide“, zaključuje Laj. Uprkos sumama na aukcijama umetničkih dela od kojih se vrti u glavi, u Nemačkoj stara izreka o „umetnosti od koje nema hleba“ sigurno neće tako skoro izaći iz upotrebe.

Autori: Inza Vrede / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković