Ženska sila u SAD
12. septembar 2009.
Odri je prevalila četrdesetu godinu i kaže da se odgajanje dece promenilo; da su u Sjedinjenim Državama žene postale faktor koji porodici donosi zaradu. Glavni razlog za to jeste recesija koja je teško pogodila građevinsku i automobilsku industriju, gde pretežno muškarci gube radna mesta. Hana Foks već tri godine zarađuje za porodicu, dok njen suprug pazi na decu.
„Moja majka nije mogla da radi kao ja. Otada se mnogo toga promenilo. 50 odsto studenata prava su žene, i pošto sam želela da postanem pravnica, nije mi bilo teško da kažem: sada ću ja da zarađujem novac, a moj suprug će se baviti kućnim poslovima. Taj koncept će nam uspeti“.
Ovakav razvoj situacije ima i mane: žene su još uvek plaćene prosečno za petinu slabije od muškaraca. One su opterećene računima i hipotekama baš kao muške kolege, a dodatni napori zbog dece ili nege starih roditelja su veći nego ranije. Američke žene često rade sa pola radnog vremena, čime se smanjuju šanse da sklope zdravstveno osiguranje. Hana Foks je zadovoljna i kada može da vidi svoju decu samo preko vikenda.
„Deca mi veoma nedostaju. Sedmogodišnjeg sina još i uspevam da bar ispratim na spavanje, ali njegova sestra koja ima samo šest meseci već spava kada se vratim sa posla. Dobro nam ide, ali preko nedelje mi jednostavno nedostaju deca“.
Ženska sila
Kada je reč o privredi i finansijskom sistemu, prednosti „ženske sile“ su jasne: univerzitet Barkli je objavio studiju iz koje se vidi da se muškarci u 45 odsto više slučajeva upuštaju u trgovinu – ali da pri tome smanjuju zaradu. Nasuprot tome, žene na rukovodećim pozicijama važe kao timski orijentisane i dalekovide. Kao menadžeri finansijskih fondova, žene čak načelno ostvaruju veću dobit nego muškarci. Je li to „ženska sila“ način da se odbranimo od sledeće ekonomske krize? Džozefina Kutura, koja je po nalogu Svetske banke sprovela više sličnih studija, vidi jasne prednosti u uključivanju žena u procese odlučivanja ravnopravno sa muškarcima.
„Žene možda ne bi sprečile novu krizu, ali mi znamo da raznovrsnost mišljenja dovodi do boljih odluka. Ako iz procesa mišljenja jednostavno isključimo veliki deo stanovništva, nedostajaće nam druga perspektiva, koja bi mogla i te kako da nam bude od koristi“.
Prolazna uloga?
No, isto tako brzo kao što su u vreme recesije zamenile muškarce, žene bi mogle da se vrate u svoje stare uloge – kad recesija prođe. Džozefina Kutura:
„Ovo bi mogao biti odlučujući trenutak, jer žene preuzimaju nove uloge. No, ipak moramo da sačekamo da recesija prođe da bismo videli hoće li se žene vraćati u svoju tradicionalnu ulogu kao što je to bio slučaj posle Drugog svetskog rata, ili će probati da iskoriste šansu da izmene stvari iz temelja“.
Autor: K: Jaket / S. Bojić
Odg. urednica: I. Ivanović