Železnica odgovara i za kašnjenje zbog više sile

Libeker nahrihten (Libek): „Ova presuda bi mogla da bude skupa ne samo za železnice već i za putnike. Ako sneg ili poplave onemoguće vožnju po šinama, kompanije tu zaista ne mogu ništa da učine. To što će nemački železnički prevoznici u tim slučajevima morati da plaćaju zbog zakašnjenja, skupo će ih stajati. Naravno da će prevoznici nastojati da taj novac povrate povećanjem cena karata.“

Nordze cajtung (Bremerhaven): „Putnici se raduju – konačno neće više bespomoćno slušati kako su u ICE-vozovima prestali da rade klima-uređaji zato što je odjednom i nepredviđeno počelo – leto. Ako su putnici platili neku uslugu, pa je posle nisu dobili, biće im vraćen novac – tako jednostavno može da izgleda zaštita potrošača. Samo, sada će Železnica da na cenu karata doda i specijalnu taksu kako bi bila spremna za skupe posledice ove presude. Putnici ne treba triput da se pitaju ko će da plaća te posledice.“

Sarbriker cautung (Sarbriken): „Obeštećenje za smetnje prouzrokovane višom silom – to izgleda šašavo. Evropski sud pravde neguje osiguravajući mentalitet koji se iz mnogo razloga ne uklapa u segment saobraćaja. Mašinovođe će radovati par evra koje će dobiti natrag. Ali, evropske železničke kompanije će morati da se izbore sa dodatnim, i to milionskim, troškovima. To neće moći da funkcioniše. Osim ako putnici ne budu plaćali i cene kompletnog kasko-osiguranja.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Mnogi putnici koji su stalno iznervirani, sada trljaju ruke: konačno će moći da se pozovuna evropsko pravo kada budu tražili obeštećenje zbog velikog zakašnjenja voza – i to i u onim slučajevima u kojima železnica nije prouzrokovala kašnjenje. Znači kada zbog oluje stabla padnu na šine ili kiše koje liče na potop podriju koloseke, ili kada mašinovođe i kondukteri iskoriste svoje pravo na štrajk – to će železnicu koštati još skuplje nego što je sada slučaj. (…) To mušterije mogu da pozdrave – ali ovu odluku je ipak teško razumeti. Jer, luksemburške sudije su de facto odgovornost za nevreme prebacili na železničke firme.“

„Još neobičnije je to što ovde očigledno nije poželjno poređenje sa pravima autobuskih, brodskih i avionskih putnika. Ko će da shvati zašto jedno železničko preduzeće mora da plati obeštećenje jer je zakasnio voz, dok aviokompanija ne mora da plati ništa svojim putnicima koje je prevezla sa velikim kašnjenjem? Zaštita potrošača je važna i dobra, ali trebalo bi da bude i razborita i razumljiva.“

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Ovo je dosledno, a tako je to želeo i evropski zakonodavac. Jer, železnica kao protivuslugu za plaćenu cenu obećava prevoz u određenom vremenskom okviru. Za to evropski prevoznici sada moraju da obezbede finansijsko obeštećenje u paušalnoj formi – i ne smeju da se izvlače iz svoje odgovornosti raznim klauzulama. Sada je moguće postaviti pitanje: zašto za putnike u vazdušnom saobraćaju važe druga pravila… Ali, različiti uslovi korišćenja prevoznih sredstava su – različito i regulisani.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković