„Bajden bi u BiH mogao da pokrene stvari s mrtve tačke“
18. decembar 2020.
Kristijan Švarc-Šiling je bio jedan od onih koji su rano apelovali na svetsku javnost da „prepozna agresore“ u krvavim ratovima na Balkanu i spreči dalje krvoproliće. Ali njegovi napori su tada bili uzaludni. Iz protesta zbog pasivnosti nemačke vlade, 1992. je podneo ostavku na mesto ministra.
Deceniju i po kasnije, Švarc-Šiling se aktivno vratio u region kao Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu. Na toj funkciji ostao je samo godinu dana. Nakon odlaska s tog mesta, Švarc-Šiling je nastavio da se zalaže za jaču internacionalizaciju problema zvanog Bosna i Hercegovina. On je i dalje mišljenja da nedostatak angažmana, pre svega Evropske unije, vodi ka tome da se ta zemlja, praktično u srcu Evrope, svakim danom sve više udaljava od uticaja iste te Evrope.
Poslednji primer Švarc-Šilingovog angažmana je i nedavno objavljena knjiga „Proigrani mir u Bosni – evropski neuspeh na Balkanu“ (Der verspielte Frieden. Europas Versagen auf dem Balkan). U razgovoru prilikom predstavljanja knjige u predstavništvu Savezne pokrajine Hesen u Berlinu, Švarc-Šilig je u četvrtak uveče, u razmeni mišljenja s novinarom Štefanom Detjenom, ponovio svoj apel iz 1992: „Mi ne smemo opet da tolerišemo dezintegrativne procese u Bosni i Hercegovini“, rekao je 90-godišnji političar CDU.
Ja sam nosio odgovornost ministra jedne njemačke vlade
Švarc-Šilig se na početku razgovora osvrnuo na događaje 1992. koji su rezultirali izlaskom iz vlade Helmuta Kola. „Mi smo posle Drugog svetskog rata verovali da nikada nećemo doživeti strahote tog rata. Ali, odjednom smo se našli situaciji da 1992. budemo svedoci stvaranja koncentracionih logora, masovnih silovanja, ratova i to na nekoliko stotina kilometara od Nemačke“, izjavio je Švarc-Šiling.
U decembru 1992. došlo je do sukoba između Švarc-Šilinga i ostatka vlade kada tadašnji ministar pošte nije mogao da se složi s odlukom o tome kako reagovati na događaje u Bosni i Hercegovini – i to zbog nesporazuma između različitih ministarstava. „Danas se zaboravlja da to nije bio rat dveju vojski, nego agresija jedne vojske na jedan nenaoružani narod. Tu nismo mogli duže da čekamo“, rekao je Švarc-Šiling. A nakon što je tadašnji kancelar Helmut Kol rekao da „niko nije prisiljen da sedi za vladinim stolom“, bilo je „jasno šta moram da uradim“, kaže Švarc-Šiling. Istupio je iz vlade.
„Čak je i Klaus Kinkel govorio o građanskom ratu. To nije bila istina. Tamo je vojska izašla iz kasarni i borila se protiv naroda“, tvrdi Švarc-Šiling. „Nisam mogao da kažem: ja sam kao ministar pošte odgovoran samo za pisma. Odgovornost za svaku odluku vlade leži na svakom od ministara u vladi“.
Uloga Džozefa Bajdena
Kristijan Švarc-Šiling je tokom razgovora u nekoliko navrata emotivno opisivao svoje frustracije zbog inertnosti evropskih zemalja u vezi s Bosnom i Hercegovinom devedesetih: „Amerikanci su mislili – prepustimo to Evropljanima koji su otkrili velike slobode nakon pada Gvozdene zavese. Ali, te 1992. se nije dogodilo ništa i tako je bilo sve do 1995.“
Nemački političar smatra da je govor preživelog Holokausta, Elija Vizela, prilikom otvaranja Muzeja holokausta u Vašingtonu, tadašnjeg predsednika Bila Klintona ponukao da u Evropu pošalje svog ministra spoljnih poslova Vorena Kristfhera sa zadatkom da Evropljane privoli na „odlučnije suprotstavljanje srpskoj agresiji u Bosni i Hercegovini“. „Klaus Kinkel i Helmut Kol pravdali su se nemačkim Ustavnim sporom oko eventualnog uplitanja Nemačke u intervenciju NATO“, podseća Švarc-Šiling.
Iz tog perioda, nastavio je bivši nemački ministar, proizilazi i iscpran izveštaj tadašnjeg predsednika Spoljnopolitičkog odbora američkog Kongresa Džozefa Bajdena koji je „predvideo genocid“ u slučaju da međunarodna zajednica ništa ne preduzme kako bi sprečila rat u BiH.
„Oluja“ kao preduslov za Dejtonski sporazum
„Mir iz Dejtona postao je moguć jer su Hrvati rekli da je nedopustivo ono što se događa u Hrvatskoj i BiH, i krenuli u vojnu akciju. SAD su odigrale presudnu ulogu u jačanju volje Hrvata da vojno utiču na terenu“, objasnio je Švarc-Šiling. On je ujedno i izrazio svoje očekivanje da bi Vašington ponovno mogao da preuzme vodeću ulogu u rešavanju problema u regionu Zapadnog Balkana. „Novi američki predsednik će se sasvim sigurno ponovno pozabaviti Bosnom i Hercegovinom, jer je on veoma duboko u toj priči. Varaju se oni koji misle da je on zaboravio BiH“, tvrdi nemački političar.
Kristijan Švarc-Šiling takođe kaže da „ostaje da se vidi“ da li će se Bajden pozvati na ovlašćenja koje ima OHR, Visoki predstavnik u BiH (tzv. „Bonska ovlašćenja“, koja uključuju i mogućnost razrešenja dužnosti demokratski izabranih predstavnika) i tako uticati na „destruktivne sile, pre svega u Republici Srpskoj“.
Na kraju predstavljanja svoje knjige u Berlinu, koje je zbog pandemije korone prenošeno preko interneta, Švarc-Šiling je zaključio da je „narodima Bosne i Hercegovine i dalje potrebna pomoć spolja kako bi stvorili funkcionalno, demokratsko društvo“.
„Potpuno su pogrešni glasovi koji kažu: neka narodi u Bosni i Hercegovini to obave sami. Kako da jedna zemlja koja nema nikakvih iskustava s demokratijom sama izgradi demokratski sistem? I Nemačkoj, koja je imala iskustva Vajmarske republike, to nije uspelo bez pomoći spolja“, zaključio je Kristijan Švarc-Šiling.