Štajnmajer ponovo pred istražnim odborom

Pre dve godine, 14. decembra 2006. nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer se prvi put pojavio pred Istražnim odborom nemačkog parlamenta. On je tada odgovarao na pitanja šta su nemačke službe svojevremeno znale o otmici nemačkog državljanina Kaleda el Masrija. Njega je krajem 2003. otela američka obaveštajna služba CIA. Da li su i Nemci tada učestvovali u prebacivanju el Masrija u jedan avganistanski zatvor? Štajnmajer je tada odbacio bilo kakvu vezu sa slučajem el Masri. On je ukazao na postojanje izvesne opasnosti od terorističkih napada u Nemačkoj:

„U pojedinim trenucima bilo je neophodno da se donesu teške odluke. Ali vam garantujem da se bez obzira na svu njihovu težinu uvek odlučivalo u skladu sa onim što jedna pravna država nalaže. Tako je bilo u prošlosti i garantujem vam da će tako biti i u budućnosti“, rekao je Štajnmajer.

Odgovori na ključna pitanja ipak izostaju

Istražni odbor do sada nije mogao da razjasni da li su i na koji način nemačke službe odlučivale o sudbini Kaleda el Masrija, koji se u međuvremenu iz zatvora na Kubi vratio u Nemačku.

Slično je bilo i sa drugim zatvorenikom u Gvantanamu Muratom Kurnazom. Ovaj nemački državljanin turskog porekla rođen je u Bremenu i nekoliko meseci nakon terorističkih napada od 11. septembra 2001. našao se u zatvoru na Kubi. Nakon više od četiri godine provedenih u zatvoru, optuženi je pušten. Dokaza da je učestvovao u terorističkim napadima nije bilo.

Rizično po bezbednost Nemačke?

Štajnmajer se tada izjasnio protiv mogućeg ranijeg Kurnazovog povratka u Nemačku. Kao razlog naveo je da bi tako nešto bilo rizično za bezbednost ove zemlje. Štajnmajer se do sada pet puta pojavljivao pred Istražnim odborom. Poslednji put je morao da objasni kakvu su ulogu u ratu u Iraku imala dvojica agenata Nemačke obaveštajne službe.

Prigovore, koje mu na teret stavljaju predstavnici nemačke opozicije, potvrdio je i jedan visoko rangirani predstavnik američke vojske, bivši general Džejms Marks koji je u intervjuu za magazin "Špigel" rekao: „Više smo verovali informacijama koje su dolazile iz Nemačke nego onima koje nam je davala CIA“.

Pomenute informacije su se pored ostalog odnosile i na koordinate ciljeva koje su tada u Iraku gađali Amerikanci.