Šta se naučilo iz nestanka MH370?

Sudbina aviona koji je 8. marta 2014. poleteo iz Kuala Lumpura za Peking i dalje ostaje nerazjašnjena. Na osnovu nekih podataka sa satelita postoje indicije da se u južnom delu Indijskog okeana srušio jedan avion. Ali do sada nedostaje konkretan trag. Vlasti, uprkos tome, planiraju da u septembru nastave potragu. Bez olupine ili njenih delova, nikad neće moći da bude odgovoreno na pitanje zbog čega je u stvari nestao MH370. Za rodbinu i prijatelje nestalih vreme neizvesnosti i bola još uvek nije okončano.

Kako može da nestane avion?

Nakon nestanka malezijske letilice i avio-kompanije moraju da postave neka pitanja kako se takav slučaj u budućnosti ne bi ponovio. Naime, MH370 je tog jutra iz Kuala Lumpura poleteo bez ikakvih problema. Ali već nakon 26 minuta isključen je komunikacioni sistem ACARS koji prenosi najvažnije tehničke podatke o letu aviona. Nakon sat vremena, MH370 prestao je da šalje signale kontroli leta. Nakon toga ipak su ga „uhvatili“ – najpre jedan vojni radar, a još kasnije jedan civilni satelit.

To su manje-više poznate činjenice. Sve ostale špekulacije, koje su se redovno pojavljivale u medijima, nisu potvrđene. Teorije zavere i špekulacije imaju dobru prođu upravo zbog pitanja koje postavlja čitav svet: kako je moguće da u doba danonoćnog nadgledanja preko satelita i globalne umreženosti jedan putnički avion sa 239 osoba jednostavno – nestane?

Stručnjak za avio-saobraćaj Kris Jejts objašnjenje vidi u činjenici da kompanije za praćenje svojih aviona ne koriste baš najnoviju tehniku. Ona je na raspolaganju, ali zbog drastičnih provera vezanih uz civilno vazduhoplovstvo primena svake nove tehnike traje godinama ako ne i decenijama. A tu su i troškovi. Kompanije baš i nisu presrećne ako zbog nekih novih bezbednosnih standarda moraju da „rasture“ pola aviona.

„Crna kutija“ u akciji

Ipak, postoji svest da se ipak nešto mora uraditi. Međunarodno udruženje avio-prevoznika IATA je u dopisu Dojče veleu potvrdilo da se „čine napori“ da se u budućnosti izbegne da neki avion samo tako nestane sa lica zemlje. Na razvoju najboljeg sistema već radi jedna, u tu svrhu posebno oformljena grupa stručnjaka. Intenzivno se radi na novoj generaciji „crnih kutija“ koje bi imale duži životni vek i pojačani signal što bi opet omogućilo lakši pronalazak i pod vodom. Tako bi ubuduće signal iz dubina okeana, umesto dosadašnjih 60, bio emitovan 90 dana.

Prekookeanski avioni bili bi opremljeni „crnim kutijama“ s dodatno pojačanim signalom, a u slučaju nepredvidljivih kretanja (poput naglog pada), avion bi automatski slao i signal satelitu. Međutim, procenjuje se da će za uvođenje tih promena biti potrebno pet godina.

Upotreba iznad okeana

Firma „Immarsat“, čiji satelit je uhvatio poslednje signale MH370 iznad Indijskog okeana, smatra da je neprekidna pratnja aviona preko satelita neophodna, pre svega u trenucima dok se nalaze iznad okeana ili kada nisu u dometu radara kontrole leta. Za sada je ta vrsta praćenja aviona uvedena samo u nekim delovima sveta. Pritom, kako kaže stručnjak za avio-saobraćaj Hajnrih Grosbongart, tehnologija već postoji i ugrađena je u najveći broj aviona novijih generacija. Ona se, međutim, za sada koristi samo u svrhu pronalaženja najekonomičnijih ruta.

Još jedan od mogućih sistema koji bi ubuduće mogli da pomognu u pružanju odgovora na pitanje zbog čega je pao neki avion je i tehnika „Crna kutija u oblaku“ (Black Box in the Cloud) pri kojoj „crna kutija“ odmah nakon početka pada satelitima šalje signale. „I najmanji delić informacije dostupan odmah nakon pada može da pomogne u pronalaženju odgovora“, kaže portparol firme „Immarsart“ Džonatan Sinat.

Live Stream

Da li je uopšte moguće neprekidno održavati kontakt sa avionom? Jerg Handverg iz nemačkog udruženja pilota „Cockpit“ smatra da je to nemoguće. Osim toga, on se pita šta bi se radilo sa tim ogromnim količinama podataka i ko bi sve imao pristup poverljivim informacijama o kretanju aviona.

Handverg smatra da bi, kada bi se instalirali svi novi uređaji o kojima se trenutno govori, u svakom trenutku bilo vidljivo baš sve što pilot radi, što je u mnogim zemljama nespojivo s pravima radnika. Osim toga, mnogi sumnjaju da bi postojeće informacione mreže mogle da podnesu toliku količinu informacija. Slučaj MH370 pokazao je da postoje još mnogi nedostaci kada je praćenje položaja aviona u pitanju.

Iz svake dosadašnje nesreće avio-industrija je ponešto naučila i tako tokom decenija povećala bezbednost putnika. Prema podacima IATA, 2013. na preko tri milijarde putnika bilo je „samo“ 210 smrtnih slučajeva, što je osetno bolji bilans od ostalih načina prevoza. Ali bezbednosni rizici nikada neće moći da se izbegnu, zaključuje pilot Handverg: „Raspolažemo dobrim i stabilnim sistemom, ali on nije i nikada neće biti savršen. S tim moramo da se pomirimo.“