Šta mladi u Hrvatskoj misle o SFRJ?

Ko se danas seća referenduma o hrvatskoj nezavisnosti? U moru praznika, mnogi i ne znaju što se dogodilo 19. maja 1991. godine. To bi pogotovo moglo da se kaže za generaciju koja je rođena te godine. Oni o tome znaju malo, a ta tema ih u stvari i ne zanima. O Jugoslaviji su čuli uglavnom od roditelja, i o tome ne bi želeli da pričaju, jer, kažu, nisu probali da žive u njoj, pa nisu kompetentni.

Razgovarajući sa mladima koji su rođeni baš te 1991. godine, a danas su studenti univerziteta u Zadra, stiče se utisak da o otcepljenju ne znaju mnogo, smatraju da je to ipak dobro, iako su o Jugoslaviji čuli puno pozitivnih komentara.

„Ja isto ne znam puno o tome. Znam da je Jugoslavija bila nečiji san, sada bi kao trebalo biti bolje, kako se Hrvatska osamostalila, ali situacija danas isto nije tako dobra. Sada da puno znam o tome – baš i ne, a i ne zanima me.“

Jugoslavija i Hrvatska- dobro zamišljeno, loše izvedeno

„Jugoslavija je bila dobro zamišljena, ali na kraju to nije toliko dobro ispalo. A što je ostalo od toga – jako slabo, ništa nije ostalo od Jugoslavije. A Hrvatska sada – kakva je? Nikakva.“

„Ona ideja koja je bila tada kako će to izgledati kada se odcjepimo nije baš ostvarena. Teška je situacija u Državi, jednostavno –loše je.“

„Mislim da smo mi svi imali drugačije djetinstvo i uvjete, kada je to sve bilo u tijeku, ali mislim da je dobro što se to sve dogodilo, jer više tih nacija ne može funkcionirati zajedno.“

„Ja nemam konkretan stav o tome, smatram da sam premlada, da nisam kompetentna procjenivati, nemam znanja, nisam iskusila, nisam informirana, ne bih ništa komentirala.“

U Jugoslaviji je bilo bolje, ali dobro je da je više nema

Zagrebački student, koji je 1991. godine rođen u zagrebačkim Dugovama, u šali voli da kaže da je „ratni dobrovoljac“. Iako nikada nije živeo u Jugoslaviji, za njega je ona simbol boljeg života i standarda. Potpuno je uveren da je „tada sve bilo bolje nego danas“ . O svemu je, kaže, čuo od starijih:

„Pa od bake, dede, tatinih kolega. Prije su imali svega. Danas kada mi mladež usporedimo njih sa nama, ispada da nemamo ništa.“

Ima još mladih koji imaju poneka saznanja o Jugoslaviji. Neki, najčešće na osnovu priča roditelja, misle da su to bila „zlatna vremena“, pogotovo kada se govori o radnicima i radničkim pravima.

Mnogi misle da se u Jugoslaviji dobro živelo, ali isto tako misle da je dobro to što Jugoslavije više nema. Neki su mišljenja da su Hrvati u toj zajednici bili zakinuti, da to nikako nije bilo dobro, pa je otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije bio logičan nastavak priče.

„Ja samo mogu reći da po mojima što čujem da je to vrijeme prije, u Jugoslaviji bilo puno bolje i puno složnije nego do sada.“

U nastavku: Radnici su imali prava, ali Hrvati nisu

Pre 20 godina građani Hrvatske odlučili su na referendumu da se odvoje od SFRJ. Šta o tom referendumu i Jugoslaviji kažu mladi danas nakon dvadeset godina? Kakva su razmišljanja generacije koja je rođena baš te 1991?

„Od puno starijih ljudi sam čuo da je za radnika, znači za čovjeka koji je htio raditi bilo puno bolje. I još znam da je Jugoslavija bila najuređenija komunistička država tada, ako se može reći država.“

„Smatram da sam premlada i da nemam dovoljno znanja o svemu tome, ali čula sam od starijih i učili smo iz povijesti da su Srbi bili nadređeni u svemu, da Hrvati nisu imali nikakva prava, mislim da je to jako uvredljivo i smatram da bi se o tome trebalo više znati.“

„Dobro je što smo se odvojili od ostatka Jugoslavije, jer mi smo stoljećima težili nekoj svojoj državi i konačno smo je dobili.“

„Nemam neki stav, jer nemam znanja o tome, ali mislim da je najveći problem što mi nismo dovoljno educirani. Nisu nam kao mladoj generaciji dovoljno objasnili podlogu svega, i kako je sve to bilo.“

„Smatram pozitivno to što se Hrvatska osamostalila, zato što država sa toliko različitih naroda ne može dobro funkcionirati.“

U Srbiju? Samo preleteti u avionu

Neki Hrvatsku ne vide u Jugoslaviji, pa čak ni Europskoj uniji. Ima i onih koji nemaju želju ni da otputuju u susedstvo. Tako jedan mladić iz Zagreba kaže da ne zna mnogo o bivšoj državi, kao ni o politici uopšte. Štaviše, analiziranje prošlosti za njega je dobar razlog da ugasi televizor ili zatvori novine.

On smatra da je rasprava o prošlosti „dosadna i nepotrebna“ pa taj posao ostavlja političarima za koje nema lepe riječi. Pojam Jugoslavija ga, objašnjava, ne asocira baš na ništa. S obzirom na to da nikada nije bio ni u jednoj državi nastaloj raspadom SFRJ, o njima nema nikakav formirani stav. Srbija mu je, kaže, potpuna nepoznanica.

„Ono, država kao država. Susjedi. Nemam neku želju putovati. Nisam proučavao koliko je privlačna kao turističko odredište. Nemam ništa protiv.“

Neki pak misle upravo suprotno. Ovaj se mladić u Zagrebu oseća opterećen prošlošću i raspadom Jugoslavije. Suprotno većini mladih, kaže da želi da sazna što više o tom delu istorije, uzročno-posledičnim vezama raspada. Tvrdi da nema negativnih osećanja prema Srbiji za koju ipak napominje da je odgovorna za rat na teritoriji Hrvatske i BiH. Dodaje da taj deo bivše države „ne doživljava“. U Beogradu nije bio nikad, a čini se, da mu poseta Srbiji nije u skorom planu.

„Nikako. Ako je moguće avionom preko nje ili okolo nje!“

Nema mesta mržnji

Zagrebački student pri spominjanju Jugoslavije, kaže, pomisli na zajedništvo. Putovao je, kaže, po bivšim republikama SFRJ, posebno Srbijom i Bosnom i Hercegovinom u kojima nikada nije doživeo bilo kakvu diskriminaciju. Za eventualnu nacionalnu netrpeljivost, koja je zaostala iz ratnih devedesetih godina, smatra da je potpuno nepotrebna. Objašnjava da su mlađe generacije, za razliku od starijih, sve manje opterećene ratnom prošlošću. Većinu informacija o bivšoj federaciji dobio je od starijih članova porodice. Kaže da uz dobro kućno vaspitanje, u budućnosti nema mesta za mržnju.

„Bitan je kućni odgoj. Ako te doma uče da mrziš druge, onda ćeš ih mrziti. Ako ne, onda nećeš.“

„Hrvatska može samo samostalno“

Jedna zadarska studentkinja oprezna je i danas, nakon svega što se dogodilo. Smatra da je za Hrvatsku najbolje da je potpuno samostalna i da se ne upušta u bilo kakve asocijacije.

„Moram reći da sam u potpunosti apolitična i da nemam neke velike stavove o tome, ali slažem se s većinom da je dobro što se Jugoslavija raspala, što smo dobili samostalnost. Mislim da ne možemo funkcionirati u nekoj većoj zajednici, pa ni u Europskoj uniji, sada.“

Autori: Ivana Zrilić, Zadar / Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković