Šta misle Holanđani o EU?

Svake nedelje u Amsterdamu se okuplja šačica pristalica Evropske unije, koji se posle bodrećih govora organizatora skupa, brzo raziđu. Zašto ima tako malo pro-evropski nastrojenih građana? „Naši političari nisu dobar primer", kaže Jan Piter Verhog, po zanimanju restaurator. „Sada je moderno biti protiv EU. Desničarski populisti odavno napadaju evropske integracije. Oni bi radije da se vratimo u 'stara dobra vremena', sa granicama i sopstvenim valutama".

Mnogi njegovi zemljaci ne shvataju da je Evropa trenutno u opasnosti i zato je Verhog spreman da žrtvuje svoje nedeljno popodne: „Neverovatno je da tako malo ljudi podržava ideju". Iako većina razume da sedamdeset odsto holandske trgovine otpada na EU – to naročito preduzetnici dobro znaju – i u toj zemlji postoji potreba za jednostavnim odgovorima. „Evropa je, međutim, komplikovana."

A kako Verhog objašnjava takozvani paradoks sreće, odnosno kako odgovara na pitanje zašto su Holanđani, mada bogati, ipak nezadovoljni, pa flertuju sa desničarskim populizmom i sumnjaju u EU? „Možda smo previše siti. Možda bogatstvo stvara sebičnost."

Previše neoliberalne politike?

Tu je i advokat Martijn Snop. On drži zastavu Evropske unije dok pada kiša. On smatra da je ekonomska politika vlade delimično odgovorna za ovakvo raspoloženje: „Mnogi smatraju da sada niko više ne brine o njima. Reč je o globalizaciji, automatizaciji i raspodeli bogatstva. Sve to nisu evropska pitanja, ali oni za to okrivljuju EU."

A šta je sa bogatim, srećnim Holanđanima? Pored statistike koja pokazuje da Holanđanima ide dobro, „ima mnogo onih koji se osećaju izgubljeno, jer smo imali mnogo godina veoma liberalne politike", kaže Martijn Snop. Ljudima je odjednom rečeno da moraju sami o sebi da se brinu. „Imali smo savršenu socijalnu državu i odjednom su ljudi ostali prepušteni sami sebi. Osećaju se izdanim i zato sada glasno zovu u pomoć i rade sve moguće kako bi privukli pažnju vlade."

Evropljani iz praktičnih razloga

Martin Verbek na Evropu gleda pragmatično. On je treća generacija trgovaca u Alsmeru, najvećoj aukcijskoj sali za cveće na svetu. Tu se svakodnevno proda 30 miliona komada raznog cveća: ruže iz Kenije, hrizanteme iz Ekvadora i, naravno, lale iz Holandije – pedeset odsto su domaće. „Dolaze iz celog sveta, a mi ih prodajemo u Evropi. Za nas je apsolutno važno da imamo pristup jedinstvenom tržištu". Cveće je kvarljiva roba koja ne može da čeka na granici.

„To vidimo na primeru Švajcarske. Oni imaju svoja pravila, pečate i formulare", kaže trgovac i objašnjava da to tamo otežava i usporava prodaju. Jer, u principu, cveće koje on ujutro pripremi za preprodaju, uveče mora da stigne do nakupca.

„Ne možemo da napustimo klub"

Istoričar Luk van Midelar specijalista je za istoriju Evropske unije. On smatra da su Holanđani oduvek bili manje oduševljeni tom idejom od susednih zemalja. „Oni vole Evropu kao tržište". Ali onda u igru ulazi nacionalni ponos. I zato što im je novac veoma važan, raspoloženje se promenilo. To se dogodilo devedesetih, kada je zemlja počela više da uplaćuje u fondove EU nego što je iz njih dobijala. Otada su ljuti na Evropu.

Istovremeno, kaže Midelar, Holanđani su pragmatični i izlazak iz EU ne dolazi u obzir. Kao stanovnik male zemlje, Holanđanin zna da Holandija – za razliku od Velike Britanije – ne bi mogla da opstane sama. „Ne možemo da napustimo klub." Kada je Vilders na poslednjim izborima propagirao izlazak iz evrozone – izgubio je glasove.

A kada je reč o Vildersu: Midelar smatra da ne bi trebalo dramatizovati njegov uspeh. „U ovom trenutku on ima šesnaest odsto glasova, dakle šestinu birača. Možda malo više, ali za najmanje osamdeset odsto Holanđana on nije kredibilan". Iako je ton glavnih stranaka u aktuelnoj predizbornoj kampanji više kritički orijentisan prema EU nego inače: „Mi ostajemo pragmatični i realni".