Šta je Srbiji Republika Srpska?

Nakon što je predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije Nebojša Stefanović, Republiku Srpsku, entitet Bosne i Hercegovine nazvao „državom“, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije Sonja Biserko je za Dojče vele izjavila da se od Srpske napredne stranke (SNS), čiji je Stefanović član, ništa drugo i nije moglo očekivati.

„Bilo bi nepromišljeno očekivati da naprednjaci Tomislava Nikolića promene svoj odnos prema regionu nakon osvajanja vlasti u Srbiji“, kaže Sonja Biserko. Ona nije iznenađena što Stefanović i u svojstvu skupštinskog predsednika tvrdi da je RS država „jer je to strateška orjentacija Beograda“.

„Taj cilj zacrtan je još pre rata i na podržavljenju RS organizovano se radi i nakon Dejtonskog sporazuma. Ni u ratu ni poslije rata Republika Srpska nije mogla da opstane bez Beograda. Ona je proizvod Beograda i Beograd od nje neće odustati bez jakog pritiska međunarodne zajednice kojeg, na žalost, u ovom trenutku nema“, kaže Sonja Biserko.

Lapsus, neiskustvo ili objava strateškog cilja?

Beogradski sociolog Dušan Janjić ne isključuje mogućnost da je Stefanovićeva izjava rezultat „neopreznosti i nedovoljnog političkog iskustva“. „Republiku Srpsku mnogi političari u Srbiji tretiraju kao državu i to je koncept sa dva moguća ishoda. Prema jednom, RS se namerno naziva državom kako bi se odbranila njena dejtonska pozicija, dok drugi podrazumeva RS kao nezavisnu državu, izvan BiH“, kaže Janjić.

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović je, u međuvremenu, poručio da njegova izjava nije lapsus, ali da je ne treba tumačiti u kontekstu rušenja dejtonskog poretka. „Niko nije negirao pravni i politički položaj RS, a država je pomenuta u formi verbalnog izražavanja bez želje da se RS da status koji ona sada nema“, rekao je Stefanović.

Stefanovićeva „forma verbalnog izražavanja“ u Bosni i Hercegovini budi sećanja na vreme kada je, kako kaže Dušan Janjić, „Srbija vojno i ekonomski otvoreno podržavala RS“. „Mi u BiH navikli smo da Srbija skoro 200 godina svojata Bosnu ili barem pravoslavne Bosance, tako da nisam iznenađen Stefanovićevim verbalnim izražavanjem“, kaže za Dojče vele politički analitičar Vlastimir Mijović.

„Taktika je promenjena, ali ne i stari ciljevi srpske strategije. Dobro je da artiljerija miruje, ali ne miruju zli jezici političara što unosi konfuziju među ljude frustrirane teškim životom. To bi se, u jednom trenutku, od incidenta moglo pretvoriti u nešto zbog čega bismo mogli jako zažaliti jer se i u proteklom ratu pokazalo da svi prolivaju more krvi, kako oni koji se brane tako i oni koji napadaju“, kaže Mijović.

Koga predstavlja Nebojša Stefanović?

Politička analitičarka Tanja Topić smatra da Srbija nikada suštinski nije promenila odnos prema Bosni i Hercegovini, konkretno prema Republici Srpskoj, „što ima pogubne posledice, pogotovo na unutrašnje-političkom planu BiH“. Ona podseća da se RS, posebno uoči izbora, naziva državom. Međutim, nada se da pojedine izjave državnih zvaničnika, poput sporne Stefanovićeve, ne moraju uvek da odražavaju mišljenje većine.

„Društvo u Srbiji zaokupljeno je sobom i nikada nije pridavalo toliku pažnju RS koliko bi to odgovaralo tom entitetu. Mislim da su za prosečne građane Srbije svi iz BiH, bili to Bošnjaci, Srbi ili Hrvati, pre svega su Bosanci“. No, Sonja Biserko podseća da su mediji ti koji kreiraju javno mišljenje, „a u onima u Srbiji se o Republici Srpskoj uglavnom piše kao da je ona deo Srbije i da je samo pitanje vremena kada će se izdvojiti iz Bosne i Hercegovine“.

Analitičar Međunarodne grupe za krize (International Crisis Group – ICG) Srećko Latal upozorava da „neobraćanje pažnje na rečnik može dovesti do dodatnih tenzija između balkanskih država, u ovom slučaju između Bosne i Hercegovine i Srbije“ te da se u postizbornoj Srbiji još uvek ne zna kojim putem bi moglo da krene društvo sa novim političkim vođstvom.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorna urednica: Ivan Đerković