Šreder u Turskoj

Da će u dogledno vreme ispoštovati osnovne slobode, dakle ljudska i manjinska prava, i to nepovratno. Cilj je i dalje da u oktobru započnu pregovori o pristupu Turske Evropskoj uniji. Jer kancelar nije naveo nove rokove Evropske unije.

"Želeo bih jasno da kažem svima onima, svejedno da li su u Evropi ili ovde, da se jedna tako važna strateška odluka, od toliko velikog istorijskog znacaja ne može uciniti zavisnom od promenljivih rezultata ispitivanja javnog mnenja", rekao je Šreder.

Test za to nije nerasvetljeno jermensko pitanje. S tim u vezi Šreder je rekao da mu se cini dovoljnim najavljeno fer razjašnjavanje genocida od pre 90 godina od strane jedne komisije istoricara, uz ucešce medjunarodnih eksperata, ukljucujuci i nemacke. Za Šredera je, kako je rekao, odlucujuca ozbiljnost Turske u pristupu kiparskom pitanju, odnosno priznavanju Republike Kipar. I Evropa ce tada, kaže kancelar, održati svoje obecanje i severnom turskom delu Kipra dodeliti pomoc od 250 miliona evra.

"Mi naravno znamo da je sprovodjenje reformi težak poduhvat. I da se s obzirom na otpore u društvu mora racunati i sa povremenim udarcima koji ce se pretrpeti. Ali vazno je da vladina politika jasno stavi na znanje da je odlucna na tom putu, da ne okleva i da ce tim putem nastaviti. I onda ce Evropska unija isto jasno reci, pošto je to tako, onda pocinjemo pregovore o pristupu 3. oktobra", reci su nemackog kancelara.

Inace, Šreder se susreo sa jednom Turskom koja je umorna od Evrope. Nacionalisti u zemlji se bune protiv Evropske unije, a s druge strane mnogima u Evropi su još uvek u secanju slike turskih policajaca koji brutalno prebijaju demonstrantkinje na Dan žena.

Kancelar je za vreme svoje posete danas posebno stavio do znanja da mu je stalo do prava hrišcanske manjine u zemlji. On je posetio patrijarha Bartolomeja Prvog koji se zalaže za ekumenizam. Posle podne Šreder ce posetom nemacko-turskom kongresu naglasiti znacaj privredne saradnje dve zemlje. Nemacka je najveci trgovinski partner Turske u svetu, a nemacka preduzeca spadaju u najvece strane investitore u Turskoj. Na tom terenu bar ne posustaje reformska volja u Turskoj.