Šimon Peres novi izraelski predsednik

Šimon Peres je novi izraelski predsednik. Peres se i pre sedam godina kandidovao za ovu funkciju, ali je Kneset iznenada izabrao konzervativnog Moše Katcava. Protiv Katcava se sada vodi spor zbog silovanja i seksualnog uznemiravanja i peres, kako je rekao izraelski premijer Olemert treba da ovoj funkciji vrati značaj i respekt. U narednim minutima sledi portret Šimona Peresa, inače dobitnika Nobelove nagrade za mir.

Osamdesettrogodišnji Peres ne odustaje. Penzionerski život je za njega podjednako neprihvatljiv kao i odmor ili zadovoljstvo slobodnog vremena. Vlast ga magično privlači i za nju je spreman da promeni partiju. Čvrsto uveren da ga još uvek trebaju.

Izraelci smatraju Peresa već dugo vremena nepotrebnim. Za mnoge Izraelce je ovaj političar poreklom iz Poljske, suviše elitan. Ne veruju mu i tu je tragika ovog čoveka. Bio je doduše i premijer i često i ministar, ali nikada tako što bi mu to uspelo na izborima. Čak i kada se kandidovao posle ubistva Jitcaka Rabina , izgubio je od Benjamina Netanjahua i nije mogao da dokaže da je sporazum iz Osla, razuman korak u pravcu mira sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom.

Potpuno je drukčije u inostranstvu: Peres je tu ugledni predstavnik kultivisanog Izraela i važi kao predvodnik izraelske mirovne politike.

"Svaki narod bira svog vodju. Mi ne biramo paletisnke vodje, niti oni naše. I niko od nas ne može da izbegne mir, jer nema bolje alternative. Moramo da sednemo i da razgovaramo jedni s drugima. I moramo da budemo svesni grešaka koje svaka strana može da prebaci onoj drugoj. Ali, mi možemo da ispravimo samo budućnost, ne i prošlost".

Ali, ko od njega želi da dobije konkretne izjave ostaje uglavnom razočaran, kao i onaj ko od njega očekuje priznanje grešaka. Peres je ceo svoj život radio za jaki Izrael. On je stvorio osnove za izraelski atomsku politiku i nije spreman na ustupke koji bi mogli da suze izraelske bezbednosne zahteve. Čak i kada to ponekad može da zvuči drukčije:

"Svi su saglasni da treba da postoje dve države. Samo, Palestinci žele dve palestinske, a Izraelci dve izralske države. Tako ne može. Neće biti doseljeničke države pored Izraela. Kao što neće biti paletisnke države i palestinske većine u Izraelu. To je besmisleno. Moraju da postoje dve države i zemlja mora da bude podeljena demografski i na osnovu bezbednosne i političke logike."

Jasnije rečeno : pledoaje za doseljeničku politiku i protiv povratka na oblasti okupirane 1967.godine. Zbog toga je Peresu bilo lako da menja partije.