Šarena jaja i preskupi pokloni?

Prvo malo kukanja: prava je muka tokom praznika praviti izbor iz štampe na nemačkom jeziku iz jednostavnog razloga što na Veliki petak štampane novine skoro i da ne izlaze. Sutra će najveći broj listova objaviti praznične trobroje, ali danas, u petak, moramo da zavirimo u portale novina. A tamo, kako obično biva, vrbopuc prigodnog novinarstva za uskršnje dane.

„Zašto slavimo Uskrs?“, upoznaje nas Špigel onlajn u tekstu koji će bez izmena moći da se objavi i sledeće godine i za sto godina. „Kviz: Šta Vi znate o Uskrsu“ – tu nas Štutgarter cajtung popituje zašto je zec simbol Uskrsa (zbog libida), ko je izdao Isusa (dobro, u svakom kvizu ima smešno lakih pitanja), ali ponešto i iz pop-kulture odnosno filmova o Isusu. Frankfurter rundšau objašnjava kao da farbamo jaja. A portal katholisch.de je ispravno shvatio u kakvim vremenima živimo pa nudi video: „Uskrs u 90 sekundi“ – devet sati Isusove patnje na krstu, tri dana do vaskrsnuća – sve u minut i po!

Čast pravog novinarstva, kao i toliko puta do sada, spašava mali, ali ponosni Noje osnabriker cajtung. Novinari tog lista su primetili da Uskrs u Nemačkoj polako, ali sigurno postaje drugi Božić – što se tiče davanja poklona deci. „Zajednička potraga za nekoliko uskršnjih jaja – to je prošlost. Danas potomstvo tokom uskršnjih praznika u bašti radije juri Pokemone uz pomoć ganc novog pametnog telefona ili vozi novi bicikl po komšiluku.“

Ipak, piše list iz Osnabrika, to je i dalje pre izuzetak nego pravilo. Veći broj ljudi za Uskrs kupuje sitnije poklone: petina izdvaja do 25 evra, 34 odsto od 25 do 100 evra, a četiri odsto daje više od 200 evra za uskršnje poklone. „Bez obzira koliko se duboko zagrabi u džep, Uskrs je očigledno mnogima postao praznik za poklanjanje“, piše list. „Uskrs još uvek nije novi Božić, ali daje trgovini jak impuls“, kaže Volfgang Adlvart iz Društva za istraživanje potrošnje.

Nemački savez filologa upozorava da decu ne treba obasipati sve skupljim poklonima još i za Uskrs. „Deca smeju i treba da se raduju, ali potrošačka industrija ne bi smela da od uskršnjeg vremena pravi drugu veliku godišnju paradu poklanjanja“, kaže Hajnc-Peter Majdinger, šef tog saveza.

„Tu se ne radi više o deset evra kada dete dobije peticu, nego o skupim slušalicama, telefonima, konzolama za video-igre, markiranoj odeći pa sve do električnih bicikala od 2.000 evra. Nikako da se oslobodim sumnje da su pokloni za neke roditelje pokušaj da skrenu pažnju sa činjenice da zapravo zapostavljaju svoju decu“, dodaje Majdinger.

Noje osnabriker cajtung je pitao i teologe, uz podsećanje da je papa Franja već osudio potrošačku jagmu u božićne dane. Pedagog religije Mihael Vermke sa Univerziteta u Jeni smatra da u poklonima nema ništa loše jer radost zbog poklona „simbolično predstavlja radost zbog carstva Božijeg“. Dočim evangelistička teološkinja Suzane Plachof smatra da pokloni potiskuju uskršnju poruku i da „uvođenje trećeg velikog poklanjanja u godini – osim rođendana i Božića – stvara preveliki pritisak i očekivanja“.

Na zanimljiv način se ovih dana do medija probila i jedna babica iz Porajnja. Mediji odreda prenose da je Kristine Nirsman na svom nalogu na Fejbuku upozorila parove da se tokom Uskrsa uzdrže od seksa – čak i ako planiraju dete. Još jedna hard-kor katolkinja koja bi da interveniše u tuđe krevete? To se prvo pomisli, ali nije to.

Nirsmanova je objasnila da bi oni koji sada rade na bebi mogli tu bebu trebalo da dobiju negde u januaru, što znači da bi trudnoća bila poodmakla oko Božića. A tada je, kako je upozorila ova babica, još teže naći patronažnu babicu koja će se starati o budućoj majci i, kasnije, o novorođenčetu.

Tako je Kristine Nirsman, kako objašnjava, htela da upozori na veliki manjak babica u Nemačkoj – dok u Velikoj Britaniji ili Norveškoj jedna patronažna babica godišnje brine od 30 budućih majki i njihovih beba, u Nemačkoj mora da brine o 100. „Babice su toliko premorene, nikome onda ne mogu da udovolje“, rekla je Nirsmanova za Špigel onlajn. „Ne tražim ja više slobodnog vremena za babice. Ovo je vapaj upomoć.“