Đelić: EU treba da bude stroga i pravedna

Na putu evrointegracija Beograd ne želi prečice niti kalkulacije, ali ne želi ni da ispusti mogućnost za brži napredak svoje zemlje i građana. Govoreći o onome što je do sada urađeno, ali i poslovima i reformama koje očekuju zemlju u narednom periodu potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, rekao je u Evropskom parlamentu da je pred Srbijom težak proces i velika bitka, da ništa nije garantovano, ali da zemlje želi da „igra punim kapacitetima“.

„Moja ključna poruka Savetu za spoljne poslove EP bila je da je u redu da Evropa bude stroga, ali je važno da istovremeno bude i pravična. Veoma je bitno da na bazi rada i dostignuća Srbije, na decembarskom Samiti EU dobijemo mogućnost za ostvarivanje statusa kandidata, ali i datum za početak pristupnih pregovora. Ne želimo privilegije, želimo samo da Srbija bude merena po istim kriterijumima kao i ostale zemlje“, rekao je Đelić.

Đelić je objasnio da bi objedinjavanje odluke o dobijanju statusa kandidata i datuma za početak pregovora o pristupanju Srbije EU moglo da uštedi građanima Srbije i do dve godine na evrointegracionom putu.

Kukan: Pred Srbijom je dug i težak evropski put

Iako se za Evropski parlament može reći da je naklonjeniji scenariju davanja „i kandidature i datuma“ Srbiji do kraja godine, pored reči ohrabrenja danas su se mogle čuti i reči upozorenja da je put evrointegracija za Srbiju još dug i komplikovan.

„Uhvatili ste dobar vetar u jedra vašeg „evropskog broda“, od septembra prošle godine, kada je usvojena Rezolucija UN o Kosovu. Otada idete u dobrom smeru. Isporučivanje Ratka Mladića Hagu je važan korak na tom putu, što je otvorilo i mogućnost bržeg kretanja. Ali to nije sve. Morate biti spremni za dugačak i težak proces reformi i pregovora“, izjavio je predsednik Odbora EP za saradnju sa jugoistočnom Evropom, Edvard Kukan.

Potpredsednik Vlade Srbije obavestio je ovom prilikom evropske parlamentarce o prioritetima Srbije u narednom periodu, u šta je ubrojao: završetak saradnje sa Tribunalom u Hagu, regionalnu saradnju, napredak u dijalogu sa Prištinom, očuvanje bezviznog režima, kao i borbu protiv siromaštva i nezaposlenosti u zemlji. Sa druge strane, u Evropskom parlamentu posebno su bili zainteresovani za pitanja bilateralne saradnje Srbije i Hrvatske, zatim za moguća rešenja u odnosima Srbije i Kosova, kao i za uticaj Beograda na odnose sa Crnom Gorom i BiH.

Autorka: Marina Maksimović
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević