Čovek koji je uzdrmao pogled na svet

Među maslinama, borovima i vinogradima u Toksani, italijanski naučnik Galilej je mogao ležerno da provede svoj život. Ali, njemu nije bilo samo do uživanja. Vremenom je počeo da ga muči i artritis, koji ga je prikovao za pisaći sto.

Galileo Galilej je odrastao u skromnim uslovima. Njegov otac je bio muzičar sa strašću za matematikom, koju je kasnije preneo na svog naslednika. Kada je u 78. godini umro, bio je poznati astronom, matematičar, fizičari i filozof. Danas, 15. februara, obeležava se 450 godina od njegovog rođenja.

Dete renesanse

Galilej je vrlo rano postao svestan svog skromnog porekla. Ali se ipak smatrao genijalanim. Iako prekida studije matematike, bio je pravi matetmatički genije.

Bio je dete renesanse. Evropa se toj epohi emancipovala od načina razmišljanja srednjeg veka i ponovo okrenula dostignućima i tradiciji antičkih vremena. Humanistički naučnici u centar svog analitičkog rada stavljaju čoveka, a ne Boga kao što je to bio slučaj ranije. I umesto da špekulišu o nadprirodnom oni posmatraju prirodu. Meri se, računa i eksperimentiše. I sam Galilej se zarazio interesovanjem za prirodne nauke i tome se odlučno posvećuje.

Predavao je na univerzitetima u Pizi i Padui, davao privatne časove, a kasnije radi kao matematičar na dvoru Medičijevih u Firenci. Rad kod bogate dinastije unapređuje njegovu karijeru. A Firenca se razvija u centar novog načina življenja.

Aristotel je bio juče

Galilej je važio za tvrdoglavog i teškog čoveka. "Retko da se u nekoj raspravi povukao - a na dvoru nije štedeo reči kada je trebalo da hvali samog sebe", tvrdi Vilelm Šmit-Bigeman, profesor istorije i filosofije u Berlinu. I Galilej je imao velike planove. "On je želeo da se otarasi Aristotelove filosofije i zato razvija mehanizme prirodne filosofije", kaže Šmit-Bigeman u intervjuu za Dojče vele. Dok Aristotel pokret vidi kao nešto organsko, što raste unutrašnjom snagom, Galilej pokret interpretira kao mehanički fenomen. Njegov zaključak glasi: zemaljski i nebeski pokreti se mogu uporediti sa istim zakonima i samim tim mogu se izračunaju.

Kada mu je pošlo za rukom, da usavrši teleskop, koji je otkriven u Holandiji, iznosi za to vreme neobična zapažanja: Mesec ima grbavu površinu, Sunce ima pege, Saturn nepravilnu formu, Jupiter četiri meseca i Mesečev put nije nikakva magla već ga čini veliki broj zvezda! Na kraju je video da Venera pokazuje određne faze i mislio da može da dokaže da se ona kreće oko Sunca a ne oko Zemlje.

Bolest čovečanstva - i Vatikana

Galilej insistira na tačnom heliocentričnom pogledu na svet, što će reći da Sunce stoji u centru Univerzuma i da je domovina ljudi samo jedna od planeta koje se oko njega kreću. Ali to razmišljanje nije bilo novo. Galilej povezuje antička poimanja, prvenstveno ona koja je predstavljao Pitagora. Početkom XVI veka, ista pitanja pokreće Nikola Kopernik. Ali ne uspeva svoju teoriju empirijski da dokaže. A vreme još nije bilo zrelo da se uloga ljudi i Boga relativizuje. Jer, prevelik je kontrast u crkveno-biblijskom poimanju kosmosa. Psihoanalitičar Zigmund Frojd ovakva otkrića, koja svest o čovečanstvu okreću naglavačke, označio je kao "oboljevanje čovečanstva".

Posebno malo zanimanja za Galilejevu sliku sveta, pokazala je moćna Katolička crkva. Oba je ovog naučnika pozivala da odgovara pred Inkvizicionim sudom. Galilej poriče sve pod pretnjom mučenjem. Mada na kraju biva osuđen samo na kućni pritvor, zahvaljujući kontaktima sa moćnom fjorentinskom porodicom Mediči. Jer, on više nije bio tek neki naučnik. Kaznu je izdržavao u prelepoj vili kod Firence, u kojoj je i umro 1642. godine. Katolička crkva ga je rehabilitovala tek 1992.

Aktuelan i danas

A šta je ostalo od Galilea Galileja? Nema sumnje da su mnogi njegovi stavovi prevladali. "Najvažnije je opisivanje ukupnog pokreta matematičkim formulama, zajedno sa posmatranjem stvari teleskopom - što ima veze i sa današnjom astronomijom", objašnjava Šmit-Bigeman. Kosmos je zahvaljujući njemu postao predmet interesovanja nauke. Ali, sa proračunljivošću i tehnikom postati Gospodar prstenova? Galilejove ideje su i danas kontroverznije nego što se misli.

Autor: Kristina Ruta / Svetozar Savić
Redakcija: Jakov Leon