Čokolade „Ritter“ tradicija koja traje

Prvo što ćete primetiti kada sretnete Alfreda Ritera jeste njegova – frizura. Tamne lokne uokviruju njegovo okruglo lice. Na nosu – naočare, „lenonke“. Deluje uravnoteženo i prijatno. U razgovoru ostavlja utisak čoveka koji oseća socijalnu odgovornost.

„Preduzeće su stvorili ljudi – za ljude. Mi želimo da živimo od te firme. Preduzimač upravlja firmom i ima veliki uticaj na život ljudi koji u njoj rade. Mnogo je lepše ako u njima vidite prijatelje nego neprijatelje“, kaže Alfred Riter, koji ne samo što iza sebe ima nekoliko semestara ekonomije, već je i psiholog. Pre nego što je ušao u svet privrede, radio je četiri godine kao terapeut. Posle smrti svog oca, prešao je u firmu „Riter sport“, gde je ubrzo postao najmlađi član uprave.

„1985. godine, kola su nam krenula nizbrdo i ja sam uspeo da promenim strukturu rukovođenja firmom; tada nam je krenulo nabolje i mogao sam da se posvetim i drugim stvarima“.

Nova sfera delovanja - obnovljive energije

U „druge stvari“ spadaju, recimo, obnovljive energije. Posle eksplozije atomskog reaktora u Černobilu 1986. sve uzgajališta lešnika u Turskoj su ozračena – i tako postala neupotrebljiva za firmu „Riter sport“. Tada je Alfred Riter odlučio da osnuje firmu „Paradigma“ koja je proizvodila ekološki čiste sisteme grejanja.

Krajem devedesetih se okušao na automobilskom tržištu budućnosti i uložio mnogo novca u izradu električnog automobila koji se zvao „Hocenblic“: „Hocenblic je imao dobre mogućnosti, ali tadašnji menadžment je hteo sâm da ga pravi i ta namera nije uspela. Trebalo je da se udružimo sa nekom većom auto-firmom, jer za izradu prototipa smo još imali sredstava, ali ne i za serijsku proizvodnju. Tu sam precenio svoje mogućnosti, misleći da će stvar nekako da ide sama od sebe – a to nije bio slučaj“.

Alfred Riter proizvodi dobru čokoladu i tvrdi da postoje dobre šanse da firma „Riter“ ostane u porodičnim rukama – i u četvrtoj generaciji.

Autori: I. Vrede, D. Roščić

Odg. urednik: N. Jakovljević