Černobilj: Javnost bila pogrešno obaveštena

Namera Ukrajinaca bila je da prikupe milijardu i po dolara, ali Japanci nisu bili spremni da učestvuju, jer ne znaju koliko će ih koštati havarija u njihovoj elektrani Fukušima, a predstavnici Irske, Španije i Kanade zbog ekonomske situacije nisu želeli da preuzimaju bilo kakve obaveze.

Međunarodne institucije koja bi prikupljala novac nema, a Volfram Tonhauzer iz Međunarodne agencije za atomsku energiju kaže: „Do sada je pristup bio da je nuklearna bezbednost u principu nacionalna stvar i da je i odgovornost za nju na pojedinim državama. Svi sporazumi i konvencije zasnivaju se na toj premisi“.

Ponovo doživljavamo ono što se dogodilo pre 25 godina

Prema statutu, zadatak bečke agencije je da podstiče miroljubivo korišćenje nuklearne energije, a u slučajevima kao što su Černobilj i Fukušima i ona zavisi od podataka koje dobije od nacionalnih vlada. O tim podacima poslanik socijaldemokrata u parlamentu nemačke savezne zemlje Severna Rajna – Vestfalija Štefan Vencel kaže:

„Besan sam što smo doživeli da se sada u Japanu desilo ono što se pre 25 godina dogodilo u Rusiji – javnost je bila pogrešno obaveštena. I što međunarodne organizacije takođe učestvuju u toj igri, a ispravke nisu usledile ni od našeg ministarstva za životnu sredinu ili vlade. O tome bi moralo da se raspravlja i u nacionalnim parlamentima, ali do sada prave rasprave nije bilo“.

Potrebne su nam alternativne organizacije

Keit Bejverstok je u vreme Černobilja bio u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i kaže da danas nema međunarodne institucije koja bi se bavila otklanjanjem posledica nuklearne havarije. Ne veruje mnogo organizacijama Ujedinjenih nacija kao što su Svetska zdravstvena organizacija i bečka Agencija za atomsku energiju i kaže: „Mislim da su nam potrebne alternativne organizacije. Imamo veliko poverenje u vlade i organizacije Ujedinjenih nacija, ali trebalo bi da napravimo organizaciju koja bi delovala nezavisno od vlada i koja bi se oslanjala samo na stručna mišljenja i procene. Takva organizacija imala bi veći kredibilitet od današnjih“.

Što se novca za otklanjanje posledica havarije tiče, to je druga priča. U Kijevu je obećano 550 miliona evra, uplaćeno nije još ništa, a samo izgradnja novog sarkofaga iznad reaktora 4 u kome je 180 tona visokoradioaktivnih gorivnih elemenata košta više od milijarde evra.

Autori: Hele Jepesen, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon