Čaušeskuovi ljudi ostaju u foteljama

Zakon bi trebalo da bivšim visokim zvaničnicima komunističkog režima na pet godina zabrani obavljanje javnih i političkih funkcija. Zakon je donesen 22 godine nakon pada diktature predsednika Nikolaja Čaušeskua. Ali to je samo jedna od brojnih „zanimljivosti“ novog zakona koji bi trebalo da doprinese razračunavanju s krvavom komunističkom prošlošću.

Tako su se prvobitno na popisu osoba na koje se zakon odnosi našli i bivši čelnici komunističke omladinske organizacije UTC. Tek nakon izglasavanja zakona, zastupnici vladajuće većine u parlamentu su se setili da je novoizabrani rumunski premijer Mihai Razvan Ungureanu od 1985. do 1989. godine bio kandidat UTC-ovog centralnog komiteta, što znači da bi i on sada trebalo da podnese ostavku. Ali umesto toga je na brzinu ponovljeno glasanje o zakonu iz kojeg je po hitnom postupku izbrisana odredba o UTC-u. Nekadašnji visoki funkcioner komunističke omladine sme da ostane premijer.

Smešan i beskoristan zakon

Predlog ovog zakona je već i uoči donošenja doživeo brojne promene. U prvobitnoj verziji se bivšim komunističkim zvaničnicima i oficirima zloglasne tajne službe Sekuritatee zabranjivao izbor i imenovanje na javne i političke funkcije. U prihvaćenom tekstu zakona zabrana imenovanja je ostala, ali je izbor ostao dopušten. Ta fina nijansa u praksi znači da nekadašnji funkcioneri ne mogu biti imenovani npr. na dužnost šefa nekog državnog organa, ali se mogu i dalje kandidovati na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Zbog takvih odredbi kao i zbog činjenice da je zakon, za mnoge, stigao 22 godine prekasno, komentari u rumunskim medijima su puni oštrih kritika. „Smešnim i beskorisnim“ je ovaj zakon nazvao dnevni list Romania libera, dok list Adevarul piše: „Nakon rušenja Čaušeskua bivši partijski apartčici i oficiri Sekuritatee preuzeli su vlast i promenili Rumuniju. Nakon 22 godine to se ne može izmeniti.“

Zakasneli obračun s prošlošću

Nakon pada komunizma rumunsko civilno društvo je glasno zahtevalo lustraciju, odnosno isključenje bivših slugu diktature iz političkog života na ograničeno vreme. To nikada nije sprovedeno u delo. Za lustraciju nisu bili zainteresovani kako novi vlastodržac Jon Iliesku, nekadašnji Čaušeskuov štićenik, tako i kasniji demokratski čelnici. Nacrt zakona o lustraciji po prvi put je podnesen parlamentu tek 2005. godine. Za njegovo usvajanje trebalo je pet godina.

Ali, neposredno nakon stupanja zakona na snagu, Ustavni sud ga je proglasio protivustavnim. Ova nova verzija zakona razočarala je čak i one koji su radili na njegovom tekstu. Istoričar Mariuš Oprea kaže da je i takav zakon bolje nego ništa, ali dodaje da to ipak nije ono što su autori želeli. Kao razlog za donošenje zakona baš sada on navodi parlamentarne izbore koji će se održati ove godine. Predsednik države Trajan Basesku i njegova vladajuća Liberalno-demokratska stranka žele da se postave kao borci protiv komunističkog nasleđa. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da dve trećine građana smatra da događaji za vreme rušenja komunizma nisu u potpunosti razjašnjeni te da krivci za smrt više od hiljadu ljudi za vreme protesta 1989. godine nikada nisu kažnjeni.

Samo fasada demokratije

Razračunavanje s komunističkom prošlošću nije daleko dospelo ni u nekim drugim zemljama nekadašnjeg Istočnog bloka. Ali, zbog neviđene brutalnosti Čaušeskuovog režima i brojnih žrtava, za Rumune je taj dio njihove istorije posebno bolan. Bivša elita Komunističke partije i tajne službe nikada nije kažnjena nego se bez ikakvih prepreka uključila u nove strukture vlasti. Ured za obradu dokumentacije tajne službe osnovan je tek 1999. godine, ali dokumenti su mu stavljeni na uvid punih šest godina kasnije. Predsednik države Trajan Basesku, koji je takođe obavljao visoke funkcije u bivšem režimu, simbolično je 2006. godine osudio komunističku diktaturu. Za nekadašnje političke lidere to nije imalo nikakvih posljedica. Ta se tema ni u rumunskim školama posebno ne obrađuje.

Novi Zakon o lustraciji samo je odraz sadašnjeg procesa obračuna s prošlošću, smatra Rihard Vagner, književnik rumunskog porekla. On je početkom 70-ih godina prošlog stoljeća bio jedan od osnivača opozicionog literarnog kružoka „Akcijska grupa Banat“ u Temišvaru. Vagner kaže da je ovaj zakon poput beskorisnih ukrasnih figurica u vitrini. „Čemu to nakon 22 godine“, pita se ovaj književnik koji danas živi u Berlinu i zaključuje: „To je dobro samo za pokazivanje fasade demokratije prema spolja.“

Autori: Keno Ferzek / Andrea Jung-Grim
Odg. urednik: Nemanja Rujević