Zastoj na putu Srbije u EU

Iako većina političara i dalje širi optimizam u vezi sa članstvom Srbije u EU, takozvana „evropska priča“ ima sve manju političku težinu. Na unutrašnjoj sceni vlada većinsko raspoloženje za članstvo u Evropskoj uniji, primjećuje Vladan Marjanović, glavni urednik diplomatskog biltena VIP. Stoga je teško tu temu koristiti kao političku ekskluzivu i ona svakako više ne može biti neki bitan predizborni adut. Upravo tu bi i trebalo tražiti razloge izvjesne nervoze u izjavama srpskih političara, prije svih predsjednika Borisa tadića, koji su od Brisela tražili jasan odgovor na pitanje da li nas hoće ili neće u EU, kaže Marjanović za Dojče vele:

„Pošto znamo da se u zapadnoevropskim prijestlonicama nije baš sa simpatijama gledalo na Tadićev istup, možemo pretpostaviti da Boris Tadić i Vlada u narednom periodu neće baš pretjerano insistirati na tom svom pitanju. Jer, to je čini mi se bio jedan trenutak pogrešne inspiracije a ne nešto što može biti linija državne politike. Iz prostog razloga što mi nikome ne možemo postavljati uvjete, a najmanje Evropskoj uniji.“

Zaboravi reforme – okrivljuj Evropu!

Problem evropskih integracija Srbije je premješten u sferu visoke politike, što je potpuno pogrešna percepcija, ocenjuje za Dojče vele Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Na taj način se javnosti serviraju priče o evropskom zamoru od proširenja, a prešućuje se sve ono što Srbija ne ispunjava u tom procesu, kaže ona.

„Mimo Kosova i mimo Mladića, koga je kao uslov uspio zaboraviti Vuk Jeremić kada ocenjuje evropski zamor od proširenja, postoji čitav jedan drugi set poražavajućih okolnosti o kojima niko iz vladajuće elite ne želi govoriti. U ovoj godini je po prvi puta broj zakona koje bi trebalo ili usvojiti ili uskladiti sa evropskim zakonodavstvom mnogo manji od onoga što je vlada ranije bila najavljivala.“

Sva ona očekivanja koja su se pojavila u izvještaju o napretku Srbije takođe nisu ispunjena, dodaje Milić. To se prije svega odnosi na pravosuđe, jačanje institucija i jačanje parlamenta. Nedostaje takođe i na pravi način uvedena deregulacija tržišta, slamanje monopola i kontrola državnih davanja, primećuje Jelena Milić.

„Ostaje otvoreno pitanje kome u stvari tačno odgovara taj zastoj i neregulisano tržište u Srbiji. Bojim se da nije samo u pitanju neka dekadentna ili progresivna opozicija u Srbiji, već da je u pitanju dvostruka igra vladajućih stranaka. One u svojim redovima nemaju mnogo snage da ono što pričaju realiziraju i u praksi, jer bi to značilo da se mnogi njihovi sponzori, a i oni sami, odriču velike financijske i netransparentne dobiti, koje u ovakvim uslovima ostvaruju.“

Rompuj ne razrešava dileme?

Posjetu Hermana van Rompuja Vladan Marjanović vidi prije svega kao protokolarnu, jer je ovo i njegova prva posjeta Beogradu od stupanja na dužnost. Svakako ćemo čuti ono što će prijati ušima srpskih političara kako imamo evropsku perspektivu, ali je ta perspektiva u dalekoj budućnosti, ističe Marjanović.

Jelena Milić smatra da će Rompuj pozvati na mir i stabilnost na sjeveru Kosova i izraziti podršku Euleksu, a da će srpska strana reći da je Piter Fejt kriv za sve. Ona misli da će Rompuj još jednom podjsetiti svoje sagovornike na Ratka Mladića ali i na druge neispunjene obaveze.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. ur.: Z. Arbutina