Zapadni Balkan pred mnoštvom zadataka

Tokom svoje posjete regionu državna sekretarka Hilari Klinton i visoka predstavnica Ketrin Ešton bi pored političkih tema Zapadnom Balkanu morale da pošalju i jasnu poruku da je napredak u oblasti ljudskih prava neophodan kako bi BiH, Srbija i Kosovo mogli da unaprede svoje odnose sa Vašingtonom i Briselom. Međunarodna organizacije HRW, a povodom posjete šefica diplomatije SAD i EU regionu, još jednom je poslala poruku zabrinutosti zbog stanja ljudskih prava na Balkanu:

„Ljudska prava bi morala da budu visoko na agendi razgovora na Balkanu. Iako postoji potreba da se razmotri ispunjavanje političkih obaveza, i EU i SAD moraju insistiraju na poboljšanju ljudskih prava na Balkanu“, kaže za DW Lidija Gal (Lydia Gall), analitičar za Balkan i Istočnu Evropu u HRW.

Otvorena pitanja o ljudskim pravima na Zapadnom Balkanu...

U HRW naglašavaju i da bi pitanje ljudskih prava trebalo da ima veću ulogu u integracionom procesu, a Lidija Gal u razgovoru za DW kaže:

„Mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu ne mogu biti osigurani bez poštovanja ljudskih prava i vladavine prava. Zato je od krucijalne važnosti da tokom ove posjete i SAD i EU to naglase i izvrše pritisak na Sarajevo, Beograd i Prištinu kako bi oni poštovali obavezu zaštite ljudskih prava podjednako kao i političke obaveze“.

Ne želeći da umanje važnost najavljenih tema kao što su primjena dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine ili podrška jedinstvenoj i suverenoj BiH, u HRW podsjećaju da bi razgovori u Sarajevu, Beogradu i Prištini trebalo da uključe i pitanja kao što su okončanje političke diskriminacije u BiH, stanje romske populacije i drugih manjina u BiH, Srbiji i na Kosovu, ali i zaštita slobode medija u regionu:

„BiH mora da sprovede ustavne reforme kako bi riješila pitanje diskriminacije nacionalnih manjina, u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine. Tu je i pitanje medijskih sloboda i u Srbiji i na Kosovu, gdje se novinarima i dalje prijeti, čak se i fizički napadaju. Kosvo posebno mora da poboljša situaciju onih Roma koji su vraćeni iz zapadno evropskih zemalja“, objašnjava Gal.

..ali i u zemljama Zapadne Evrope

Upravo je pitanje romske populacije u regionu jedna od gorućih tema razgovora i ministara unutrašnjih poslova EU, koji vrše pritisak na zemlje Zapadnog Balkana, posebno Srbiju i Makedoniju, kako bi se smanjio priliv tzv. „lažnih azilanata“ u zemlje Šengenske zone:

„I ovde postoji jasna zabrinutost. Zemlje Zapadne Evrope koje postavljaju ovo pitanje moraju da razmisle da li zbog ovakvog pritisak na Srbiju i Makedoniju zapravo dolazi do etničkog profilisanja koje se dešava na granicama “, upozoravaju iz HRW.

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić