Zakerbeg neće toliku moć

Vrlo je moguće da silne milijarde na bankovnom računu znaju da ublaže muke, ali zbilja nije lako ovih dana biti Mark Zakerberg. Gazda Fejsbuka nema samo firmu tešku preko 400 milijardi evra, već time i najmoćniju alatku za komunikaciju i formiranje javnog mnjenja našeg doba. Preko Fejsbuka se organizuju revolucije i šire propaganda i lažne vijesti, a dokazano je da manipulisanjem algoritmom ta kompanija svoje korisnike može učiniti srećnijim ili tužnijim.

„Mnogi ljudi kažu da imamo previše moći kada se radi o izražavanju slobode mišljenja. Saglasan sam sa njima", rekao je Zakerberg u intervjuu za njemački javni servis ARD. On trenutno boravi u Berlinu, gdje se sastao sa ministarkom pravosuđa Katarinom Barli i šeficom Hrišćansko-demokratske unije Anegret Kramp-Karenbauer.

„Mark Zakerberg već godinu dana mnogo govori o odgovornosti Fejsbuka za društvo, demokratiju i privatnu sferu više od dvije milijarde ljudi. Ali malo šta vidimo od toga", rekla je Barli nakon sastanka, dodajući da je ta društvena mreža prokockala povjerenje. „Rijetko koji mjesec prođe bez skandala sa podacima korisnika", istakla je njemačka ministarka.

Gdje počinje govor mržnje?

Barli nije otkrivala detalje razgovora, ali je prema najavama bilo riječi o algoritmima, lažnim vijestima, govoru mržnje i propagandi koji se šire i putem Fejsbuka. Naime jedan svježi zakon u Njemačkoj obavezuje velike društvene mreže – u suštini Fejsbuk, Tviter i Jutjub – da u roku od 24 sata brišu „sadržaje koji su očigledno protivzakoniti".

S obzirom na količinu unosa koji se tamo iz minuta u minut objavljuju, raširena je bojazan da bi te društvene mreže mogle da suzbiju slobodu izražavanja tako što bi brisale sve što im samo izgleda sumnjivo. Jer ako nešto što je „očigledno protivzakonito" ostane na mrežama, kompanijama poput Fejsbuka prijete kazne i do pedeset miliona evra.

„Ne vjerujem da jedna jedina kompanija poput nas treba da donosi toliko odluka šta tačno predstavlja govor mržnje, a šta političko izražavanje mišljenja. To treba da odluči društvo. Idealan bi bio demokratski proces kojim bi vlasti i zakoni jasnije bili umješani u to da definišu obaveze internet-servisa", rekao je Zakerberg za ARD.

Šef Fejsbuka je najavio da u međuvremenu radi na formiranju „nezavisnog tijela za sadržaje". On je precizirao da bi to mogli da budu stručnjaci za slobodu mišljenja i bezbjednost kojima bi korisnici mogli da podnose žalbe, a odluke tog tijela bile bi obavezujuće za Fejsbuk. „Ako oni odluče da smo nešto neopravdano obrisali, onda se to ponovo objavljuje. Bilo bi svejedno šta o tome mislim ja lično ili naši timovi u Fejsbuku."

Borba protiv propagande

Drugi deo intervjua bio je posvećen pokušajima manipulisanja izbora putem Fejsbuka. Već je ranije svijet potresao slučaj firme Kembridž Analitika koja je koristila Fejsbukove baze podataka kako bi svakom korisniku servirala njemu prilagođenu propagandnu poruku u korist Donalda Trampa. Osim toga, ne jenjava strah da bi neko mogao da se na taj način umeša u kampanju za evropske izbore u maju.

„Znamo da će nacionalne države pokušati da se umešaju u ove izbore. Pitanje je šta su naši odbrambeni mehanizmi kojima ćemo to sprečiti ili značajno otežati", rekao je Zakerberg. On je naveo da Fejsbuk u Evropskoj uniji sada provjerava identitet svakoga ko želi da na toj mreži objavi politički oglas. Ti oglasi se arhiviraju na period od sedam godina – kao i ko ih je poručio, koja im je bila ciljna grupa, koliko je plaćeno, ko je vidio oglas.

Zakerberg je dodao da je Fejsbuk ranije bio „reaktivan", uzdajući se da će korisnici prijavljivati nedozvoljene sadržaje. „To nije dovoljno. Snosimo odgovornost da sami budemo aktivni i razvijemo sisteme koji koriste vještačku inteligenciju. Ako su sadržaji štetni, trebalo bi da budemo u stanju da ih prepoznamo i uklonimo prije nego što ih iko vidi."

Zakerbergu se ne vjeruje

Za sada je u Nemačkoj malo novinskih komentara na novu Zakerbergovu inicijativu, ali oni koji su objavljeni nisu nimalo blagonakloni prema jednom od prvaka Silicijumske doline. „U međuvremenu se etabliralo nešto što se može nazvati 'Zakerbergovim principom': kad god koncern dospije u negativne naslove, Zakerberg prelazi u ofanzivu iznenađujućim prijedlozima, koji su zapravo protivni finansijskom interesu Fejsbuka", piše Oberbajerišes folksblat.

Najnovija ideja je dakle državna regulacija interneta, pa i njegove društvene mreže, nastavlja ovaj list. „Šef Fejsbuka može sebi da priušti širenje takvih ideja među narodom. Jer one zvuče dobro, a platformu obavezuju vrlo malo ili je uopšte ne obavezuju. Zakerberg i slični ionako ne žele da se drže pravila i svim sredstvima će pokušati da ih zaobiđu. To je prošlost jasno pokazala."