040811 Wikipedia Jahreskonferenz

Vikipedija je fenomen, Vikipedija je pokret. Učesnicima sastanka puna su usta hvale dok opisuju ovaj projekat. Ali, činjenice su zaista impresivne. Ova internet-enciklopedija u međuvremenu postoji na 270 jezika. U njemačkom izdanju već ima oko milion i 300 hiljada članaka na osnovu kojih internet korisnici proširuju i prenose svoja znanja.

Deror Len napisao je već četiri i po hiljade članaka. Ovaj mladi Izraelac je učestvovao i u organizaciji "Vikimanija" konferencije u izraelskom lučkom gradu Haifa.

"Kada pišeš o stvarima koje te zanimaju to ti istovremeno pričinjava zadovoljstvo i budi strast. Pisao sam na hebrejskom o tome kako, recimo, kuvaju Eskimi ili šta vole da jedu Francuzi. Ali, pišem i o papi, o glumcima... U međuvremenu postoji 120.000 članaka na hebrejskom i mnoge od njih sam ja pisao", navodi ovaj Izraelac.

Prvi put na svahiliju

Više od 600 učesnika prijavilo se za učešće na konferenciji o budućnosti Vikipedije u Haifi koja će trajati do nedjelje (7.8.). Raspoloženje je kao na susretu školskih drugara. Najtraženiji je saosnivač Vikipedije Džimi Vejls. On objašnjava da će i nakon deset godina postojanja Vikipedije fond članaka dalje rasti - bez obzira na postojeće članke koji moraju da se aktueliziraju. Jer, ostarjeli leksikon više ne može da pomogne. A Vikipedija će biti na još nekoliko jezika, između ostalih i na svahiliju, kaže Džimi Vejls.

„Ovo će biti prvi leksikon uopšte na svahiliju, što će enormno uticati na živote ljudi. Po prvi put će imati pristup znanju drugih ljudi, a to će im otvoriti nove mogućnosti. I to zaista smatram uzbudljivim", navodi Vejls.

Vejls upravo o tome želi da govori u svom pozdravnom govoru, a takođe i o tome kako pronaći nove dobrovoljne saradnike, prije svih autore ženskog pola. Jer, samo 15 odsto članaka su pisale žene. To je apsurd - kaže "otac" Vikipedije.

Drugi pak smatraju da je apsurd što toliki broj ljudi slijepo vjeruje Vikipediji. Direktor njemačkog ogranka Vikipedije Pavel Rihter kaže da je sve podložno provjeri i da to rade drugi doborovoljci. Rihter obrazlaže da je Vikipedija mnogima samo odskočna daska. "Vikipedija bi se trebala koristiti kao prvi korak ako želimo da saznamo nešto. Važno je da ona ne bude posljednji izvor informacija. Takođe to pokušavamo da promovišemo zahtijevajući navođenje izvora informacija, isto kao i navođenje literature."

Vikipedija ne treba dakle da bude samo obimna, već mora da ponudi kvalitet. A i dalje treba da ostane neprofitna organizacija zasnovana na dobrovoljnom radu. I da, zašto "Viki"? Viki na havajskom znači brzo. A ovaj leksikon mora da drži korak sa vremenom.

Autor: Kristijan Vagner/ Svetozar Savić

Odgovorna urednica: Marina Martinović