Vakcinacija trećom dozom u Srbiji | Politika | DW | 27.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Vakcinacija trećom dozom u Srbiji

Broj novoobolelih od kovida u Srbiji opet raste. Istovremeno, već punih nedjelju dana daje se i treća doza vakcine. Epidemiolozi insistiraju na prevenciji i za DW objašnjavaju kome se preporučuje treća doza.

Jasmina Mladenović iz Niša je, kao dijabetičar, vakcinu protiv kovida primila među prvima, početkom godine. Ovih dana dobila je novu poruku od E-uprave Srbije da je od tada prošlo šest mjeseci i da može dobiti i treću dozu. I ponovo je zavrnula rukav.

„Ja sam dijabetičar skoro 40 godina i imam puno zdravstvenih problema. Imam utisak da bih se razboljela da se ne zaštitim. Koliko god da se pazim od ljudi, ne želim ni da budem kao u kavezu. Trudim se da živim normalan život. Za prve dve doze sam primila kinesku vakcinu, a treću sam primila Bajontek/Fajzer, i to istog dana kada mi je stigla poruka. Nisam željela da me sačekaju gužve“, kaže Jasmina.

Treću dozu građani sami biraju

Građani Srbije kojima je prošlo šest mjeseci od druge doze vakcine ovih dana dobijaju poruke da imaju mogućnost da prime treću dozu. „U skladu s onom dinamikom koju smo imali u januaru i početkom februara, sada su oni dobili poziv", kaže pomoćnik direktora Doma zdravlja u Nišu, dr Radoslav Mihajlović. „Sigurni smo da će odziv biti još mnogo veći, jer smo, na primjer, najveći broj vakcinisanih imali 12. februara kada smo dali oko 4.500 doza. To znači da je druga doza vakcine primljena 4. marta i početkom septembra očekujemo da bar polovina njih dođe po treću dozu“, kaže dr Mihajlović. 

Građani Srbije kojima je prošlo šest mjeseci od druge doze vakcine ovih dana dobijaju poruke da imaju mogućnost da prime treću dozu

Građani Srbije kojima je prošlo šest mjeseci od druge doze vakcine ovih dana dobijaju poruke da imaju mogućnost da prime treću dozu

Epidemiolog Branislav Tiodorović za DW objašnjava kome se preporučuje treća doza: „Preporuka se odnosi na osobe sa izrazitom imunodeficijencijom, na starije osobe preko 70 godina, na zdravstvene radnike i osobe koje često putuju u inostranstvo“. Dr Tiodorović dodaje da je obično to ista vakcina kao prethodne dvije, ali da to može biti i neka druga vakcina od dostupnih.

Pomoćnik niškog Doma zdravlja kaže da u praksi za treću dozu građani sami biraju koju vakcinu žele. Izuzetak je Sputnjik, jedina vakcina kod koje se razlikuju prva i druga doza, pa će oni koji su primili rusku vakcinu, sada opet primiti prvu komponentu.

Povećani bolnički kapaciteti u Srbiji

Od početka godine, u Srbiji se vakcinisalo nešto više od 50 odsto punoljetnih građana. Tako je i na primjeru Niša, gdje je drugom dozom pokriveno skoro 60 procenata. Međutim, broj zainteresovanih za prvu dozu u tom gradu poslednjih dana ponovo raste, ali znatno manje nego što je to bilo zimus. Do 200 ljudi dnevno, kaže dr Radoslav Mihajlović.

Na to je vjerovatno uticao i porast broja zaraženih. Za jug Srbije otvorena je kovid-bolnica u Kruševcu kojom upravlja Klinički centar Niš. U njoj trenutno leži 185 pacijenata, većina sa srednje teškom kliničkom slikom. Direktor Kliničkog centra u Nišu dr Zoran Perišić za DW kaže da ta bolnica ima 500 kreveta i još dovoljno kapaciteta za oboljele od kovida.

„Mi u Nišu zbrinjavamo samo djecu sa kovidom i trudnice sa kovidom. Nemamo trudnice u ovom trenutku. Imamo sve kapacitete da zadovoljimo potrebe južne Srbije. Otvorili smo i jedan dio infektivne klinike za one pacijente koji su kovid-pozitivni, a imaju potrebu za hitnom hirurškom intervencijom, ili njihovo stanje zahtijeva stalno praćenje i postoperativnu njegu“, kaže dr Perišić. On podsjeća da će uskoro biti otvorena i kovid-bolnica u Novom Sadu sa kapacitetom od 600 postelja, a da bolnica u Batajnici ima blizu 1.000 kreveta. Uz to dodaje i manje kovid-bolnice u Vranju ili Leskovcu.

„Ne zaboravite da smo mi u kovidu zbrinjavali kompletan jug Srbije po pitanju svih bolesti. Usmjeravajući ogromna sredstva u kovid, malo smo zapostavili i zapustili neke druge bolesti i Ministarstvo zdravlja bacilo je akcenat na to da moramo sve vreme da funkcionišemo u svim dijelovima sistema“, objašnjava direktor Kliničkog centra u Nišu. 

Od početka godine, u Srbiji se vakcinisalo nešto više od 50 odsto punoljetnih građana

Od početka godine, u Srbiji se vakcinisalo nešto više od 50 odsto punoljetnih građana

Nevakcinisani ljekari: „Ja to ne razumijem"

Zbog novih slučajeva zaražavanja, ponovo se priča o nevakcinisanim lekarima i medicinskim radnicima, pa je nedavno direktorka batajničke kovid-bolnice izjavila medijima da se u Srbiji pravi spisak nevakcinisanih medicinskih radnika i da će biti finansijski kažnjeni i prebačeni u administraciju.

Direktor Kliničkog centra Zoran Perišić naglašava da je u njegovoj ustanovi 86 odsto ljekara vakcinisana. „Mislim da je to najveći procenat u Srbiji. Ono što ja vrlo često kažem jeste da ne mogu da razumijem da među mladim ljekarima koje smo primili za kovid ima nevakcinisanih. Ja to ne razumijem i ne mogu da opravdavam nikakvom pričom da se plaše steriliteta. A šta ću da uradim sa njima? To sa administracijom je pogrešno interpretirano u medijima. Ne mogu ja medicinsku sestru da stavim u pravnu, ekonomsku ili nabavnu službu. Postoje poslovi administracije na svim klinikama, dijelovi KC kao što je sterilizacija, gdje nema toliko kontakata sa pacijentima. Da li će biti kažnjeni finansijski? Pa neće dežurati, neće imati pripravnost. Na taj način – da“, kaže dr Perišić i dodaje da je neprimjereno da zaposleni u zdravstvenom sistemu odbijaju vakcinaciju.

Vakcinacija djece od 12 godina

A o tome kakvu zaštitu stanovništva očekuju epidemiolozi sa polovinom onih koji su primili dvije ili tri vakcine i polovinom nevakcinisanog stanovništva, epidemiolog Branislav Tiodorović kaže: „U svakom slučaju bolju, jer se smanjuje polje djelovanja virusa. Ipak, ostaje potreba da se vakcinišu oni koji to do sada nisu učinili“.

Kako je na sjednici Kriznog štaba odlučeno da školska godina koja počinje naredne nedjelje počne regularno sa časovima od 45 minuta, o apelu na roditelje da vakcinišu djecu stariju od 12 godina, ali i o nevakcinisanim nastavnicima, Tiodorović kaže:

„Svakako bi bilo važno postizanje kontrole nad pandemijom, vakcinisati i starije od 12 godina, ali uz konsultacije pedijatra i saglasnost roditelja. Smatram da tome treba da prethodi vakcinacija prosvjetnih radnika i roditelja“, poručuje dr Tiodorović.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu