Ursulin paket o klimi: Poskupljuju gorivo, letenje... | Politika | DW | 12.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Ursulin paket o klimi: Poskupljuju gorivo, letenje...

Evropska komisija predstavila je plan u pedeset tačaka za borbu protiv klimatskih promjena. Nije sve utanačeno, ali su najavljeni koraci i to veliki. Jasno je da će naš dosadašnji način života postati mnogo skuplji.

Belgien Brüssel | EU-Kommission und EU-Parlament zu dem «Green Deal» - Ursula von der Leyen

Ursula fon der Lajen predstavila ambiciozni plan

Zaštita klime je u modi. Većina ljudi u EU, pokazuju ankete, priželjkuje više mjera za smanjenje emisije štetnih gasova. Mlada švedska aktivistkinja Greta Tunberg povela je svjetski pokret. U Madridu, na konferenciji UN o klimi, upravo se razmatraju sljedeći koraci.

Nova Evropska komisija želi da bude na čelu tih promjena i borbu protiv klimatskih promjena, pod nazivom „Zeleni plan" (Green Deal), istakla je kao centralnu temu svoje politike.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u Evropskom parlamentu predstavila paket koji sadrži 50 prijedloga. „To je nešto poput slijetanja na Mjesec", kazala je, kako bi svom prijedlogu dala istorijski značaj. „Nemamo više vremena za gubljenje."

Već u martu bi EU trebalo da usvoji Zakon o klimi koji propisuje da bi EU do 2050. godine trebalo da postigne „klimatski neutralnu" ekonomiju. To znači da bi emisija ugljen-dioksida i drugih gasova štetnih za klimu trebalo da bude jednaka nuli.

Evo pregleda najvažnijih prijedloga koje sadrži „Zeleni plan":

Uvođenje poreza na ugljen-dioksid

Postepeno bi trebalo da bude uveden porez na ugljen--dioksid, dakle na upotrebu fosilnih goriva koje uzrokuju ovaj štetni gas. Time bi drastično trebalo da se smanji potrošnja uglja, gasa i nafte.

Proširenje trgovine emisijama

Trebalo bi da se poveća cijena licence za preduzetnike koji plaćaju za ugljen-dioksid koji prouzrokuju. Ni vazdušni saobraćaj neće više moći da zagađuje besplatno. To bi trebalo da vodi poskupljenju u avio-saobraćaju i smanjenu broja letova. U trgovinu emisijom štetnih gasova bi trebalo da bude uključen i brodski saobraćaj.

Podsticanje investicija

Države i privatne kompanije bi morale da izdvoje više novca za infrastrukturu za elektromobilnost u čitavoj EU. Tako bi trebalo da nastane više od milion stanica za punjenje električnih automobila. U planu je izgradnja vjetroparkova na moru i kopnu, kao i ekološki prihvatljivijih gasnih elektrana.

Evropska komisija govori o oko 2,6 biliona eura potrebnih u narednih deset godina. Evropska investiciona banka bi trebalo da obezbijedi više kredita za projekte koji vode računa o zaštiti klime. Predviđena je i bolja izolacija kuća i ugradnja ekološki prikladnih sistema za grijanje i ventilaciju.

Kompenzacione carine na granicama

Ni industrijske grane koje zahtijevaju mnogo energenata, poput metalne i aluminijumske industrije, više neće biti oslobođenje plaćanja cijene zagađivanja. Kako bi se nadoknadili gubici zbog jeftinijih proizvođača, recimo iz SAD ili Kine, koji ne moraju da se pridržavaju oštrih ekoloških standarda, mogao bi da bude uveden novi porez ili carina na uvoz određenih proizvoda. To bi međutim moglo da izazove negodovanje SAD, Kine i drugih proizvođača i vodi ka novim trgovinskim sukobima. Moguć bi bio „porez na ugljen-dioksid" za sve proizvode na tržištu EU. Time bi i izvoz iz Evrope postao skuplji.

Dozvoliti zelena dugovanja

Investicije i finansijski proizvodi koji budu klasifikovani kao ekološki poželjni, mogli bi da budu poreski rasterećeni. Taj prijedlog je među finansijskim političarima krajnje sporan. Još uvijek ne postoji jedinstvo oko toga šta je to uopšte „zeleni finansijski proizvod".

Symbolbild Globus

Današnji način života bi uskoro mogao postati dosta skuplji

Povećanje potrošačke cijene

Privatni potrošači bi trebalo više da plaćaju za fosilna goriva, benzin, naftu i gas. Time bi trebalo da se omogući prelazak na čista elektro-vozila ili na željeznicu. Finansijski slabija domaćinstva bi trebalo da dobiju kompenzaciju kako bi „Zeleni plan" bio prihvatljiv za društvo.

Podsticanje organskog uzgoja

Evropska komisija nastoji, koliko god je moguće, da smanji upotrebu pesticida i insekticida u poljoprivredi. Transportne rute bi trebalo da budu skraćene, a lokalni uzgoj da bude podstaknut. Moto glasi: sa farme do tanjira. U planu je i temeljna reforma poljoprivrede.

Produktivno recikliranje

Recikliranje otpada, pažljivo korištenje resursa, upotreba biomase i druge mjere, postepeno bi trebalo da zažive u privredi. Što manje sirovina bude korišteno, to bolje.

Amortizovati strukturne promjene

Isplata kompenzacija i posebni podsticaji u visini od 35 do 100 milijardi eura predviđeni su za regione u Evropi koji i danas žive od proizvodnje uglja. To se odnosi na regione u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj, ali i na neke oblasti u Njemačkoj. O iznosu i sistemu tih plaćanja će morati da se postigne dogovor na nivou EU, a to se naravno tiče srednjoročnog budžetskog okvira EU. O tom okviru upravo raspravljaju države članice EU. Stavovi neto-platiša (poput Njemačke) i neto-primalaca (poput Poljske) i dalje se znatno razlikuju.

Sljedeći koraci

Novi zeleni društveni ugovor sada mora da podrži 27 zemalja članica EU (vjerovatno bez Velike Britanije). Sporno je koliko će koja država morati da doprinese zaštiti klime i kompenzacionim mjerama. Skeptične su prije svega istočnoevropske zemlje poput Poljske, Mađarske i Češke koje troše mnogo uglja. One traže finansijsko rasterećenje.

I Njemačka bi morala, ocjenjuju udruženja za zaštitu životne sredine, da pooštri svoje klimatske ciljeve, ukoliko želi da se ostvari cilj da EU već 2030. godine smanji emisiju CO2 za 50 ili 55 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android