U Austriji nema predizborne euforije

Sedmog juna Austrija će birati 17 parlamentaraca koji će ovu zemlju u Evropskom parlamentu zastupati naredne četiri godine. Pravo glasa ima šest i pol miliona Austrijanaca i građana iz drugih zemalja Evropske Unije, trenutno nastanjenih u Austriji. Na glasačkim mjestima oni će moći birati između osam političkih opcija. Svoje kandidate nominovala je Socijaldemokratska stranka (SPÖ), Narodna stranka (ÖVP), grupacija neovisnog kandidata Hansa-Petera Martina, zatim Liberali, stranka Zelenih, Komunisti i dvije desničarske frakcije: Slobodnjačka stranka (FPÖ) i Stranka za budućnost Austrije (BZÖ). Teme koje su dominirale predizbornom kampanjom bile su pitanja sigurnosti i kontrole vanjskih granica Unije, garancija radnih mjesta, te kandidatura Turske za pristup Evroskoj uniji.

Svoboda predlaže porez na berzovne špekulacije

U jednoj od mnogobrojnih televizijskih diskusija, kandidat socijaldemokrata Hanes Svoboda (Hannes Swoboda) predložio je tako uvođenje poreza na finansijske špekulacije i transakcije, čime bi se, kako je rekao, stalo u kraj i „kapitalističkoj pohlepi“. „Prihodi od takve vrste poreza, koji bi iznosili od 100 do 200 milijardi eura mogli bi se uložiti u izgradnju infrastrukture po ekološkim standardima, tako bi stvorili radna mjesta i istovremeno uradili nešto i za prirodu.“, rekao je Svoboda.

Stop "mamutskoj birokratiji"

Samostalni kandidat Hans-Peter Martin predstavio se kao „jedini kontrolor moćnika u Briselu“, kritikujući kako se Evropski parlament često bavi potpuno nevažnim temama, što je u uzročno-posljedičnoj vezi sa „mamutskom briselskom birokratijom“. Posebno interesantno u njegovom slučaju jeste što je svoje poglede na Evropsku uniju izlagao u svojoj redovnoj kolumni najčitanije austrijske novine „Die Kronen Zeitung“.

„Evropa je političko poduzeće sa ukupno tri miliona radnika i preko petnaest miliona saradnika. Ta cifra se može prepoloviti, novac koji se na taj način uštedi može se usmjeriti u razne druge investicije i to je jedini pravi put do novih radnih mjesta.“, rekao je Martin.

Turska "nije zrela" za EU

Austrijski demohrišćani su se, tradicionalno reklo bi se, predstavili kao zaštitnici seljaka i industrijalaca, te prije svega kao oštri protivnici pristupa Turske Evropskoj uniji. Njihov čovjek za Evropu je bivški austrijski ministar unutrašnjih poslova, Ernst Straser (Ernst Strasser): „Turska nije zrela za pristup Evropskoj uniji i stoga je dobro da su najvažniji dijelovi pregovora zaustavljeni. Ako se i nakon izvještaja Evropske komisije krajem godine pokaže da nema napretka, ja sam za to da se pregovori sa Turskom prekinu.“, rekao je Straser.

Desničari prikupljaju poene na "borbi protiv islamizacije"

Za najviše uzbuđenja pobrinula se, opet tradicinalno reklo bi se, Slobodarska stranka (FPÖ). Njihova najvažnija parola u predizbornoj kampanji glasila je „Abendland in Christenhand“, što bi značilo „Evropa u rukama kršćana“. Druga desničarska stranka, Savez za budućnost Austrije (BZÖ), založila se za oštrije kontrole vanjskih granica Evropske unije i odlučniju borbu protiv kriminala.

Predstavnici stranke Zelenih (Grüne) naveli su da upravo ove teme pokazuju da se izbori za Evropski parlament koriste za uske unutrašnjopolitičke obračune, te da u tome prednjače slobodnjaci, koji socijaldemokratima istina, i to najprije u Beču, postaju sve ozbiljnija konkurencija.

Slab interes birača

Prognoze kažu da gotovo jednake izglede za pobjedu imaju socijaldemokrati i demohrišćani, te pretpostavljaju da bi slobodnjaci mogli utrostručiti broj dobijenih glasova u odnosu na posljednje izbore. Politički analitičari su jedinstveni i u stavu da većini građana nisu jasni ni uloga Evropskog parlamenta ni način biranja parlamentaraca. Stoga se očekuje ponovni slab odaziv birača; 2004. godine u Austriji je na izbore za Evropski parlament izašlo svega 40 % građana sa pravom glasa.

Autor: Emir Numanović

Odg. urednik: Azer Slanjankić