Tenzije između Srbije i BiH zbog presude za ratni zločin
8. juli 2020
Prvostepena presuda kojom je Husein Mujanović u Beogradu osuđen na deset godina zatvora zbog ratnog zločina nad srpskim civilima u Hrasnici kod Sarajeva prouzrokovala je tenzije između BiH i Srbije – ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković uputila je protestnu notu srpskom Ministarstvu spoljnih poslova i na hitne konsultacije pozvala ambasadorku BiH u Srbiji Aidu Smajić.
Ubrzo poslije toga uslijedila je reakcija ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Daćića koji je pozvao ambasadora Srbije u BiH Aleksandra Đorđevića na hitne konsultacije u Beograd.
BiH: Prestati s vođenjem postupaka protiv građana BiH
Bisera Turković zatražila je od Srbije da prekine da pred svojim sudovima vodi sudske postupke za ratne zločine protiv bosanskih državljana, a na glavnog tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serža Bramerca, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbijednost Žozepa Borelja i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija apelovala je da osude ovakav potez Srbije.
Reagujući na protestnu notu BiH, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je u saopštenju naveo da je „apsolutno neprihvatljivo" miješanje u rad pravosudnih organa, a posebno u postupke koji se tiču ratnih zločina. „Ratni zločini su univerzalnog karaktera i svaka žrtva zaslužuje da počinioci budu izvedeni pred lice pravde i kažnjeni za počinjena djela", naveo je Dačić u saopštenju. Napisao je i da se „Srbija „neće nikome izvinjavati što je osudila one koje su ubijali Srbe", i upitao zašto BIH, „ako kaže da je to pitanje u njihovoj nadležnosti, nije do sada procesuirala Huseina Mujanovića za zločine nad Srbima". „Da li su zločini počinjeni nad Srbima manje važni i da li treba da ostanu nekažnjeni", napisao je srpski ministar.
Pošto je pozvao Aleksandra Đorđevića na hitne konsultacije u Beograd, Dačić je dodao da „ambasador Srbije u BIH neće biti u mogućnosti da se odazove pozivu na sastanak kod (predsjedavajućeg Predsedništva BiH) Šefika Džaferovića, i da će se vratiti u Sarajevo tek pošto se ambasadorka BIH vrati u Beograd".
„Naše žrtve i njihovi ratni zločini“
Vijest o zatezanju odnosa između Srbije i BIH zbog presude za ratni zločin objavili su brojni mediji u regionu, a portal Al Džazira prenio je izjavu osnivačice Fonda za humanitarno pravo, Nataše Kandić koja je ukazala da u regionu i dalje opstaje logika „naših žrtava i njihovih ratnih zločina".
Advokat Huseina Mujanovića Dragan Krgović je rekao da odbrana smatra da u procesu "nije potpuno i tačno utvrđeno činjenično stanje", kao i da su "svi svjedoci Tužilaštva ispitani a svi svjedoci, koje je Odbrana predložila, odbijeni". Odbrana je ujedno najavila žalbu u roku od 30 dana od izricanja presude.
Univerzalna nadležnost za procesuiranje ratnih zločina
Na protestnu notu reagovalo je i Ministarstvo pravde Srbije koje je ocijenilo da je protest koji je uputila Bosna i Hercegovina pokušaj politizacije borbe protiv ratnih zločina. Srbija je, navelo je Ministarstvo, svojim Ustavom i zakonima prihvatila univerzalnu nadležnost za procesuiranje ratnih zločina i njihovo nezastarijevanje.
„Iz toga proističe da se u slučaju procesuiranja ratnih zločina primjenjuje krivično zakonodavstvo Republike Srbije, bez obzira da li su se isti dogodili na teritoriji Republike Srbije ili na nekom drugom mjestu. Na taj način onemogućeno je izbjegavanje krivične odgovornosti lica osumnjičenih za ratne zločine bjekstvom u neku drugu državu ili pozivanjem na teritorijalnu primjenu zakona", navelo je u saopštenju Ministarstvo pravde Srbije.
Princip univerzalne nadležnosti i ranije je omogućio je Srbiji da uhapsi državljane drugih zemalja zbog ratnih zločina. Iako je za njih formalno-pravno prihvatljiv, nevladine organizacije u Srbiji među kojima je i Fond za humanitarno pravo, su u više navrata ukazivale da svaka država bivše Jugoslavije treba primarno da procesuira sopstvene državljane za počinjene ratne zločine.
U Beogradu je nedavno počelo suđenje Osmanu Osmanoviću, državljaninu BiH, koji je uhapšen u novembru prošle godine na granici BiH i Srbije. BiH je tada tražila njegovo izručenje, ali je Srbija to odbila.
I Husein Mujanovic je uhapšen na granici Srbije i BiH 2018. godine, a suđenje mu je počelo naredne godine. Dok mu je trajalo suđenje, Viši sud u Beogradu odbio je nekoliko puta jamstvo za njegovo puštanje iz pritvora,a kao razlog naveo opasnost od njegovog bjekstva.
„Ne smijemo i ne možemo da se ponosimo Srebrenicom"
Na odluku Ministarstva spoljnih poslova BiH reagovao je i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na konferenciji za novinare u utorak rekao da želi dobre odnose sa BiH, ali i da „svako ko je počinio ratni zločin mora odgovarati, bilo da je Srbin ili Bošnjak".
„Sud je nezavisan, donio je takvu je odluku i ja tu nemam šta da dodam", rekao je Vučić.
Uoči 25 godišnjice genocida u Srebrenici, predsjednik Srbije je rekao i da Srebrenica nije nešto čime „smijmo i možemo da se ponosimo", ali je ipak dodao da postoje stvari kojima ni drugi ne mogu da se ponose.
Zatezanje odnosa između BiH i Srbije uslijedilo je pošto je Husein Mujanović u ponedjeljak pred Višim sudom u Beogradu osuđen na deset godina zatvora jer je utvrđeno da je kao upravnik pritvora u Hrasnici kod Sarajeva 1992. nečovječno postupao prema srpskim civilima, od kojih je šest preminulo od posljedica prebijanja.